- Питање је тренутка када ће огромна "лавина" бити покренута и обични људи немају много избора осим да новац не остављају у банкама - саветује он у интервју "Спутњику".
- Регулисање се иначе спроводило након краха и велике депресије 1929. године, јер је тада јако много људи изгубило новац и знамо шта су све биле последице. Тада су биле уведене мере како би се капиталом безбедније управљало. А велика дуговања су настала због тога што се цео систем нашао потпуно ван контроле, што је све почело 1971. године када је било укинуто фиксирање долара према златном стандарду, после чега су банке у читавом свету почеле да се залажу и да раде на томе да дође до гашења система регулације банкарског сектора. Последњи озбиљни корак спровео је Клинтон 1999. годне укинувши систем поделе банака - каже он.
- Ови кораци су довели до тога да данас финансијски сектор превазилази обиме реалне економије. Требало би разумети и да је последица свега тога то да је данас глобални финасијски сектор заправо игра на срећу, казино, рулет… А даље то доводи до тога да новац који централне банке упумпавају у економију, не доспева до реалних сектора привреде, већ опет завршава на финансијском тржишту и тиме се овај балон од сапунице само надувава - додаје Волф.
Финансијски ситем чиста фатаморгана
Он објашњава да је систем мртав од 2008. године и да се сада вештачки одржава кредитима и штампањем новца.
- Главни проблем је у томе што је читав систем заправо мртав од 2008. године и последње велике финансијске кризе. Од онда се глобални систем вештачки одржава у животу периодичним новчаним ињекцијама. Ако не би било тог упумпавања новца у финансијски сектор, он би преживео коначни колапс. Зато, централне банке по читавом свету штампају новац на велико. А као друго, снижене су референтне каматне стопе, за последњих 7-8 година чак до нула процената, па и ниже…
Он сматра у да је за државе немогуће да отплате своје дугове.
— Не, то је готово немогуће. Један од највећих проблема је управо то што се ово више не може решити на националном, јер је на међународном нивоу превелика испреплетаност банака и ниједна држава сама не може да реши свој проблем. То се највише тиче управо тржишта деривата. Ако у Немачкој емитујете облигацију, може је осигурати у САД не само купац, већ и други учесници на тржишту. Ако се неки потрес деси и у сасвим малој држави, то може да се осети у целом свету и да утиче на светски финансијски систем. На пример Грчка - она има релативно малу економију, али је константно одржавају у животу разним мерама иза којих стоје велике банке попут „Голдман Сакса", 2Џеј Пи Моргана", "Дојче банке" и других.
Грађанима саветује да склоне новац из банака.
- Овде се мало шта може рећи. А људи би требало да знају да нас чека огромни финансијски крах. Ако погледате шта се догодило у Грчкој и на Кипру, видећете да су се у време најјаче кризе банке затварале, а да штедише нису имале могућност да узму свој новац. Зато мислим да није лоше да свако чува одређену количину новца код куће. Осим тога, никоме не бих саветовао да сада подиже кредит. Ако евро пропадне, онда ће банке тражити исплату кредита у старој валути. А ако дође до девалвације евра, рецимо за 30%, сви они који су узели кредит, мораће да исплате 30% више од суме коју су добили каже Волф.
Извор: Vesti-online.com
