Правда

САД користи Филипине као алатку за постављање застарелог менталитета Хладног рата како би задржали Кину унутар њених граница у покушају да одрже сопствену контролу региона. Као земља која није у склопу Јужног кинеског мора и није странка у поморским и територијалним неслагањима у Јужном кинеско мору, менталитет Хладног рата ове супер-силе је савршено оличење њихове стратегије "Ребаланса Азије" и војних маневра. Првенствено, САД назива бело црним и прави нешто ни из чега. САД назива кинеске легалне грађевинске активности на њеној сопственој територији као претњу региону, чак и претњу целом свету. Успева да ради ово користећи медије да представе Кину као претњу "слободи навигације" у покушају да упрља углед Кине, која никад није претила слободи навигације и која сама зависи од безбедног пролаза робе кроз Јужно кинеско море. Друго, САД позива Кину да се придржава Закона о мору УН , али одбија да сама потпише законе. Треће, "замућивањем" воде Јужног кинеског мора, САД је на добитку. Од кад је Обама администрација предложила план "Ребаланс Азије" 2009. године, ситуација у Јужном кинеском мору постала је непотребно напета. Ова напетост се користи за склапање пактова са земљама у региону против Кине. Војска САД-а наставља да шаље ратне бродове и летелице у воде поред Нанша острва и В-52 бомбардер прелеће изнад кинеске земље под окриљем слободе навигације. У међувремену, Aмерички војни лидери настављају да одржавају агресивне и ратоборне говоре новинарима. Вашингтон је осим региона Азија-Пацифик и Јужног кинеског мора, менталитет Хладног рата изнео и даље. У Европи НАТО, под вођством САД-а, тражио је ширење према истоку у покушају да изврши притисак на Русију. Њихове акције, осим што су измениле успостављене гео-политичке структуре, су такође изазвале кризу у Украјинни. У суштини, САД жели да остане једина супер-сила на свету терајући друге државе на штетне акције помоћу менталитета Хладног рата, чак и по цену националне безбедности других земаља, што би објаснило зашто је Вашингтон иза хаоса и насиља у поприличном броју земаља. Међутим, у времену глобализације међусобне зависности, ни једна држава не може да постигне апсолутну сигурност сама, поготово кад су у питању растуће међународне тензије и придржавање менталитета сукоба и задржавања, колика год велика сила била. Вашингтон би требало да размисли о својој навици да занемарују више циљеве зарад ситних добитака, саветује Синхуа Американци. Како изгледају вежбе кинеске војске у Јужном кинеском мору погледајте ОВДЕ. Извор: Синхуа/Правда