Правда

Девић је на скупу „Страдања Срба сребреничког краја у 20. веку“, одржаном у Медија центру у Београду у организацији београдског Музеја жртава геноцида, истакао да је према подацима послератне југословенске Земаљске комисије утврђено да су Срби у Сребреници током Другог светског рата претрпели велика страдања. Он је навео да је тадашња југословенска Земаљска комисија, која је деловала после Другог светског рата, утврдила да су усташе у Сребреници убиле 2.262 српске жртве, од којих су 1.186 биле деца, жене и старци, а да је 1.118 жртава убијено ножем, секиром и тупим предметом, што је геноцид. „Сведоци су говорили да је у магацину локалне задруге постојало 'буре крви' са 150 литара прикупљене крви од Срба које су усташе клале над тим буретом, а које је било припремано као поклон Павелићу“, рекао је Девић. Он је навео да су усташе упадале Србима у куће, пресретали их на улици, заробљавали и убијали, углавном ножевима, секирама, тупим предметима, као и да су прво побијени српски прваци, свештеници, учитељи. Девић је истакао да су се злочини над Србима у последњем рату 90-их година у Сребреници дешавали у истим селима као и у Другом свјетском рату – Кравице, Факовићи, Скелани, Залазје, које су вршили Јуре Францетића „Црна легија“ и муслиманска милиција. „Када се упореде места злочина у Другом светском рату и 90-их, види се да су та места бестијалних злочина сурово идентична“, додао је Девић. Он је напоменуо да су се највећи покољи у Сребреници у Другом светском рату десили у јуну 1943. године, када је у једном дану убијено 98 српских цивила, а у селу Залазје је убијено 105 цивила. Девић је рекао да је злочине предводио усташки натпоручник Фрањо Курелац и да ни он нити његове усташе нису биле осуђење пред тадашњим судом у Сарајеву који је донио пресуду да „нема доказа и да се ствар предаје забораву“, баш као и што Насер Орић није осуђен за злочине над Србима у Сребреници у последњем рату. Извор: Срна