Програмски директор те организациjе Немања Ненадић jе на представљању мониторинга рекао да су трошкови изборне кампање нижи него за изборе 2014. године, а поготово у односу на 2012. годину.
Неки од закључака мониторинга су да jе велика већина расхода и приjављена, да jе у односу на раниjе изборне процесе смањена количина трошкова за коjе се не зна одакле ће бити плаћена, али да то смањење има другу страну медаље - они падаjу на рачун грађана.
Према Ненадићевим речима, наjвећи део трошкова изборне кампање финансиран jе из буџета - 37 одсто, затим из сопствених средстава странака - 25 одсто, а потом из кредита и заjмова - 19 одсто, указуjући да сопствена средства воде порекло такође из буџета, будући да jе он доминантан извор финансирања редовног рада странака, а да ће и кредити бити враћани из средстава коjе странке добиjу из буџета.
"Mожемо онда да кажемо да грађани нису платили само 37 одсто трошкова кампање из буџета, већ 37 плус 25 плус 19", рекао jе Ненадић, додаjући да ће и непокривени расходи, коjих jе 16 одсто, вероватно бити враћени средствима из буџета, коjе странке добиjаjу на основу финансирања редовног рада.
Kако jе додао, само три одсто извора финансирања кампање jе дошло од донациjа и прилога.
Наjвећи трошак странака представљало jе TВ оглашавање, коjе jе са чак 57 одсто учестовало у структури приjављених расхода, а затим следе трошкови за разне врсте изборног материjала, огласи у новинама...
Kада jе у питању удео поjединих листа у приходима за кампању, Ненадић jе рекао да jе СНС наjвише потрошила на кампању.
Ненадић сматра да резултати мониторинга даjу аргумент да се грађани итекако питаjу на коjи начин желе да та материjа буде уређена.
Председник TС Владимир Гоати указуjе да заправо партиjе доносе одлуке о сопственом финансирању, будући да оне одлучуjу о регулативи коjом се та питања уређуjу.
"Чини ми се да ћемо пратећи траг новца више сазнати о политичком животу него што се у први мах чини. Партиjе су те коjе доносе одлуке о висини финансиjских средстава", рекао jе Гоати.
Извор: Танјуг
