Антифашисти ће писмено затражити од државних власти да им се омогући да 27. јула код споменика недалеко од Срба, где је сада десетак припадника маргиналне екстремно десне правашке странке поставило шатор, одрже манифестацију као и сваке године до сада.
Под Југославијом тај датум славио се као службени Дан устанка народа Хрватске, на спомен на масовни устанак већином српског становништва тог краја 1941, а неформално се обележава и данас.
„То се чини намјерно. Ово је покушај да се спречи обележавање тог датума, јер се овде догодио општи оружани устанак у вријеме када је Еуропа била у мраку нацифашистичке окупације”, каже предсједник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Фрањо Хабулин.
У петак су поред споменика устанку припадници маргиналне, али радикалне десне Аутохтоне хрватске странке права (А-ХСП) поставили шатор, и пријавило полицији да ће тамо до краја јула држати предавања о страдањима Хрвата у Домовинском рату. Не мисле се макнути, најављује њихов лидер Дражен Келеминец.
„Свако има право на своје окупљање. Ми смо ту пријављени до 1. августа. Они могу свој скуп одржати 2. августа, или било који други дан”, каже Келеминец.
Лидер српске мањине у Хрватској Милорад Пуповац тврди да су ова група екстремних праваша чији је скуп полиција одобрила - следбеници поражене усташке идеологије, ширитељи говора мржње и негиратељи тековина антифашистичке борбе.
„Наша полиција одлучила је да такве људе, такву политику, такву групацију стави под своју заштиту”.
Портпарол жупанијске полицијске управе Елис Жодан каже да је полиција поступала унутар својих овласти.
„Полиција према Закону о јавном окупљању не одобрава јавна окупљања, него их евентуално може забранити ако постоје законске основе према закону о јавном окупљању. Овде није било законских препрека и није било разлога да се то јавно окупљање забрани у облику у којем је било пријављено”.
Председник Лиге антифашиста Зоран Пусић вјерује да ће антифашисти одржати скуп 27. јула, а да ће држава склонити ове - како је казао - политичке егзибиционисте.
„Карактеристично је за такве типове који представљају политички 'луди руб' да им је изазивања шкандала и привлачење позорности јавности углавном - главни циљ”.
Аутохтона ХСП међу најмањима је од неколико правашких секти - то је регистрирана изванпарламентарна странка, своје прогласе потписују усташким поздравом „За дом спремни!”, а у фебруару ове године постројили су и своју страначку војску од двадесетак људи у средишту Загреба. Не треба их бркати са ХСП Анте Старчевић која је парламентарна странка, или са изванпарламентарном Чистом ХСП познатом по неуспјелој организацији анти-геј прајда.
Дан антифашистичке борбе слави се у Хрватској 22. јуна као државни празник и нерадни дан, на годишњицу формирања Првог сисачког партизанског одреда 1941.
Тај датум је прећуткован до распада Југославије, јер је Политбиро ЦК КПЈ тек 4. јула 1941 донео одлуку о дизању устанка, па су републички устанци могли бити тек након одлуке Политбироа, а никако прије ње. Зато се под Југославијом славио 27. јул као Дан устанка народа Хрватске, а последњих година обележава се неформално, навео је РСЕ, а пренео Танјуг. Извор: Танјуг / Политика
