И док део грађана позива надлежне да изменама законодавства врати смртну казну у правни поредак, стручњаци наглашавају да не постоји ефикасан механизам превенције против оваквих монструозних злочина.
- Код оваквих кривичних дела, нажалост, не постоји могућност превенције. Према ономе што смо могли да видимо у медијима, убица девојчице није имао криминални досије и све до пре неки дан је успешно покривао своје патолошке пориве - каже за Данас криминолог Златко Николић. Он истиче да постоје бројни показатељи који недвосмислено потврђују да претња смртном казном не доводи до смањења најтежих кривичних дела.
- Разумљива је реакција јавности која тражи да се поново уведе смртна казна. То је емотивна реакција, утемељена у страху људи од тога да се њима не деси нешто слично - наводи Николић, додајући да ће, нажалост, оваквих злочина увек бити у друштву.
Психијатар Небојша Јовановић објашњава да је одсуство емпатије основна карактеристика особа које пате од психопатског поремећаја личности.
- Ове особе немају могућност да се саживе са болом других људи. Код њих је присутна жеља за стицањем моћи над другима, често су веома прорачунати и способни да сакрију своје злочине - наводи Јовановић. Према његовим речима, нужно је правити разлику између особе која има извесне психопатске црте личности и особе која има психопатски поремећај личности.
- Код поремећаја личности, целокупна личност је организована око потребе да се неко други подреди. С друге стране, код блажег облика поремећаја особа може да има одсуство емпатије само према некој, њој страној групацији људи - каже Јовановић. Овај поремећај, према наводима саговорника, готово да не може да се лечи.
- Психопата се не јавља добровољно на терапију, пошто је он убеђен да су сви остали погрешни, а он у праву. Не може се лечити неко ко не жели да се лечи. Када такве људе доведу по сили закона код психотерапеута, они су углавном неприступачни - тврди Јовановић.
Девојчица А. С. (3) из зајечарског села Вратарница пре три дана је силована, па убијена. Њено тело пронађено је након што је В. Р. (28) из тог села признао овај стравичан злочин.
Више од половине грађана за смртну казну
Према подацима из анкете коју је за потребу невладине огранизације Србија против смртне казне урадила агенција Ippos Strategic Marketing 51 одсто грађана Србије се у септембру прошле године залагало за поновно увођење смртне казне. Насупрот њима стоји 32 одсто грађана који се противе смртној казни, док је 17 одсто грађана неодлучно. Подаци показују и да су жене чешће против смртне казне него мушкарци, као и то да, по први пут, млади више подржавају смртну казну него старији. Анкета је показала да одабир политичке странке за коју људи гласају нема скоро никаквог ефекта на став о смртној казни, а доказано је и да је градско становништво чешће против смртне казне него становници руралних насеља.
Смртна казна укинута 2002. године
Скупштина СР Југославије је Уставом из 1992. године и изменама Кривичног закона 1993. године укинула смртну казну за кривична дела из своје надлежности, остављајући могућност да федералне републике и даље прописују најтеже казне. Коначно укидање смртне казне у Србији десило се 2002. године усвајањем Закона о изменама и допунама Кривичног закона.
НУНС: Сензационалистичко надметање таблоида
Београд - Независно удружење новинара Србије (НУНС) упозорило је јуче да су таблоиди искористили стравичан злочин над трогодишњом девојчицом за надметање у сензационалистичком "информисању" јавности чиме су, не само најгрубље повредили достојанство жртве и додатно виктимизирали њену породицу, већ и озбиљно узнемирили ширу јавност. У саопштењу НУНС изражава најдубље неслагање са начином на који поједини таблоидни листови извештавају о злочину. "Посебно је неприхватљиво то што се у анализи злочина безобзирно наводе детаљи злочина, као да су новинари непосредно ангажовани у истражним радњама, и то пре него што је истрага званично окончана", указује НУНС. Извор: Danas.rs
