Врло су заинтересовани за њих, увек су на услузи, дају им подршку, испуњавају жеље и често имају слаткише или мале животиње, којима их маме. Таква претерана блискост или љубазност може да буде један од првих сигнала за родитеље да обрате пажњу на људе у близини своје деце, истичу стручњаци.
Педофили често бирају и занимања која им омогућавају лаган приступ деци. У стању су да годинама вребају жртву.
- То је перфидна манипулација која почиње мамљењем, неким поклонима, следећи корак је обећавање, а иза тога иде уцена, најчешће да ће одати неке делове дететове интиме. Они знају да адекватно обликују манипулацију, због чега жртве инцеста, сексуалног злостављања и педофилије често имају изражен осећај кривице – објашњава Ирена Спасојевић, психолог и стручни сарадник у Асоцијацији психолошких и полиграфских испитивања из Бањалуке.
Педофили се вешто увлаче у породице, а најчешће су то управо људи из дететовог блиског окружења.
- Дете у почетку чак није ни свесно о чему се ту ради, јер је то особа која је блиска и не само да јој оно верује, већ су и родитељи често пуни хвале и поверења – каже Спасојевићева.
Деца која постану жртве педофила могу да развију страхове, ноћне море, имају проблеме са спавањем, страх од мрака, јавља се ноћно мокрење, враћају се на неки ранији узраст у понашању, имају страх од људи, изгубе апетит, јавља се гађење на храну, мучнина, повраћање, те главобоље.
У неким случајевима развија се чак претерана сексуализација и изазовност или, са друге стране, повлачење и облачење пуно одеће. Та деца често имају и знања и информације која нису у складу са њиховим узрастом.
- И излагање детета голотињи и сексуалном садржају је злостављање, јер дете није ментално и емоционално зрело. Управо то је често посредством интернета, а процес је исти - поверење, подршка, а на крају узимање садржаја као што је фотографија, те уцена детета – каже Ирена Спасојевић, те додаје да је највећи проблем осећај дефектности код детета и кривице, који спречава да се оно заштити.
Зато је врло важно, истиче, да се развије свест да је педофилија поремећај, а деца жртве, које не носе никакву кривицу, нити стигму.
- Трауматизовано дете тешко о томе говори, а има и потребу да штити злостављача. Врло је битно да га не присиљавамо, као и да му верујемо онда када само одлучи да говори. Треба радити и на оснаживању детета, на скидању идеје о кривици, јер како педофил перципира да је дете њега завело, он преноси ту слику на дете. Оно почиње да верује у то и развија слику о дефектности. Зато треба да се ради на јачању самопоуздања, идентитета и на имању права на интегритет и права да се каже не – каже она, додавши да родитељи могу да јачају ове особине и код деце која нису жртве злостављања.
Имају осећај да их деца заводе
- Педофили имају потпуно измењен когнитивни поглед и немају утисак изопачености. Они сасвим погрешно детектују и разумију сигнале из околине и доживљавају да их дете својом спонтаношћу и разиграношћу заводи. Притом су јако инфантилни, па чак имају и утисак да детету раде нешто добро. Јако се боје остављања и праве патолошку везу са дететом, изолују га и претњама осигуравају да не буду откривени. Осим тога, када не остваре свој циљ, знају да буду јако осветољубиви – кажу стручњаци, додајући да се педофили највише боје разоткривања.
Цртежи откривају пуно тога
- Родитељи могу доста да сазнају из игре са децом, да их питају чега су се играли, како су се играли, шта им се допало, а шта није, да траже да дете на луткама покаже игру и слично. Осим тога, цртежи много тога покажу, јер се деца тако изражавају – каже Сњежана Милаковић, психолог и потпредседник АППИ.
Извор: Блиц
