Правда

Путин је отпустио 50 официра флоте заједно са вицеадмиралом Виктором Кравчуком, али и његовог шефа особља, подадмирала Сергеја Попова, покушавајући да елиминише потенцијалне издајице из руске војске.

Неки извештаји у Русији наводе да је до отпуштања дошло након заташкавања инцидента са подморницом, проблема с регрутацијом и неких војних грађевинских пројеката.

Размера и публицитет ових отпуштања су веома необични за руску војску која обично уклања више официре суптилнијим методама.

Овај поступак је још чуднији када се узме у обзир да је Путин прошле године посетио балтичку флоту у Калињинграду и похвалио њен рад.

Међутим, појавиле су се спекулације да су ове драстичне мере примењене након сусрета руских бомбардера и америчког брода УСС Доналд Кук у априлу, када није дошло до озбиљног сукоба.

Прича се да руска балтичка флота није желела да пристане на тако опасна наређења, те да је Путин из тог разлога отпустио поморске официре.

У међувремену, Москов Тајмс је навео да још од Стаљина није дошло до тако масовног отпуштања за кратак период времена.

Балтичка флота је постала изузетно значајна Русији од распада Совјетског савеза и одвајања балтичких држава Естоније, Летоније и Литваније.

Једина руска енклава на балтичкој обали је Калињинград, најмилитаризованије парче земље у Европи и један од разлога због којег западни војни савез нагомилава своје снаге на источном крилу Европе.

Иако је Калињинград веома мали, лидери на самиту НАТО-а у Варшави му придају много пажње.

Војска НАТО-а и лидери се боје да би Русија могла да искористи Калињинград како би створила „мехур без приступа“, користећи противваздушне системе да онемогући НАТО-у приступ на сопственој територији у случају конфликта.

„Није било разлога за страх пре око 5 година када се могло рачунати на мирољубиво понашање руске стране“, рекао је Игор Сутјагин, истраживач руских студија на Краљевском институту у Лондону. „Сада су све веће шансе да би Русија могла да искористи те снаге и то је разлог за забринутост“.

Пре Другог светског рата, Калињинград се звао Кенигсберг и припадао је источној Пруској. Тамо је рођен Имануел Кант, немачки филозоф из 18. века.

На крају Другог светског рата, провинција је пала у руке Совјетског савеза, а из ње је протерано 1,2 милиона Немаца који су тамо живели. Ову балтичку провинцију су затим населили Совјети, а она је постала војна база Црвене армије. Извор: webtribune.rs