"Последње две деценије сведоци смо пажње коју у међународној и домаћој јавности изазива Сребреница. Вештом медијском пропагандом постала је синоним за геноцид, док су Срби од жртава претворени у злочинце. Упркос томе што делегат УН на терену Филип Корвин годинама уназад јавно говори о 700 убијених муслимана, власти у Сарајеву тврде да се ради о 8.000. Јасно је да је разлика између ове две бројке политички створена. Циљ је очигледан, да се Србима припише одговорност за сукобе на овим просторима, а да се постојање Републике Српске доведе у питање.
У прилог тврдњама о медијској пропаганди, Српска ствар подсећа на случај слике Добрине Продановић са лобањом осамнаестогодишњег сина, која је обишла светске медије уз образложење да се ради о муслиманки која пати за својим сином. То није једини случај покушаја манипулације српским жртвама. Посмртне остатке десеторо Срба из Залазја, села које је до темеља спаљено, муслиманска страна покушала је да представи као своје жртве. Оно што су успели је да одређене скелетне остатке не дају ни породицама, ни тужилаштву, јер су на њима постојали докази о мучењу жртава. Заступници пропаганде геноцида у Сребреници не спомињу да су ВРС и генерал Ратко Младић безбедно евакуисали цивиле, жене и децу из Сребренице и Жепе, док су се на другој страни хорде Насера Орића немилосрдно иживљавале над нејакима.
Позивајући се на међународно право и јасно дефинисан чин геноцида, Српска ствар захтева да се и смрт 3.500 Срба у Подрињу од стране снага Насера Орића назове геноцидом. Желимо да се мали Слободан Стојановић и остали Срби који су страдали од руку злочинаца из 28. дивизије армије БиХ назову жртвама, а злочинци осуде. У супротном, стиче се утисак да животи убијених Срба мање вреде. Са друге стране, наши политичка елита и јавно мњење још увек свако помињање српских жртава третирају као распиривање тензија, а на комеморацију одлазе искључиво у Сребреницу.
Чедомир Јовановић ове године је ”представљао“ Србију на годишњици у Сребреници. Том приликом замерио је Милораду Додику јер се није појавио у Поточарима. Српска ствар, а засигурно и већи део Србије замера Јовановићу зато што се није појавио у Залазју. На Петровдан се наши званичници нису појавили на парастосу Србима који су били жртве етничког чишћења у сребреничком и братуначком крају. Замерамо целој јавности јер се ни у једном политичком говору не спомињу зверски убијени српски цивили у области Подриња. Српска ствар сматра и да се деловање и финансирање невладиног сектора треба подробно испитати. Ниједна земља која држи до себе не би требала да дозволи и подржи јавно спровођење антинационалне политике, које очигледно практикују НВО организације уз помоћ западних финансијера.
Велику тежину има Јовановићев став, изнет у Сребреници, да ће Србија нестати уколико своју срећу и мир не потражи међу Бошњацима којима су 11. јула српски злочини и убиства кроз геноцид узели све.
Српска ствар тврди да ће Србија нестати ако заборави своје жртве и хероје. Ми не желимо да се помињање српских жртава и тражење одговорних схвати као подсмех било коме, већ као људски и моралан захтев за поштовањем оних који су своје животе неправедно изгубили. Још једном позивамо на коначни прекид политике негирања геноцида над Србима и спровођења селективне правде." Извор: Правда
