Прошле године сте издали свој првенац роман "Како сам постао државни непријатељ" , који је по реакцијама читалаца одлично прихваћен. Какви су ваши утисци?
Као што сте рекли, прошле године је изашао мој први роман "Како сам постао државни непријатељ" , и од публике је одлично прихваћен. Роман је аутобиографски, и у њему је испричана једна друга прича мог живота, али и свих патриота који деле иста убеђења као и ја, и која се не може видети у јавности и медијима. Зато се и свидео публици јер је брутално искрен и често су коментарисали да им је роман натерао сузе на очи, али и да су се уз њега добро исмејали. Врло брзо је изашло и друго издање што показује да је тражен, и надам се да ће остати да живи као сведочанство једног сулудог времена и догађаја у којима сам био актер.
Одакле сада да сте се окренули ка поезији?
Што се тиче нове књиге то је збирка поезије којој сам дао назив "Врисак побуне" , а саме песме у књизи су написане као мој одговор општем друштвеном лудилу у којем се налазимо. Ова збирка је настала спонтано, најпре сам написао једну песму, а затим су из мене покуљале и остале као бујица. Једноставно сам морао да избацим из себе све оно што ме је притискало. Нисам имао идеју да изађу као збирка поезије, већ је то био начин да олакшам самог себе од свега што се дешава у мом окружењу, али и у Србији уопште.
На шта конкретно мислите, када кажете друштвено лудило?
То је одлично питање и одговор на њега није ни мало лак. Друштвено лудило за мене представља тренутно стање српског друштва. Живимо у времену када су изгубљене све моралне вредности и када се свака друштвена изопаченост представља као највећа. Издаја, продаја, поквареност, превара, глупост, неверство, лоповлук, полтронство, будалаштина су постале основне и једине прихваћене вредности у српском друштву, а они који поседују такве особине имају сигуран пут за успех и њима је "будућност" загарантована. И у очима таквих људи сви они који нису као они су заправо будале. Поједине песме су управо и настале као одговор на "добронамерне" савете, да је проблем у мени, односно моје бављење политиком на начин који је свима познат.
Како сте спојили бављење политиком са писањем поезије?
Између мог бављења политиком и писања поезије нема велике разлике. И политика и поезија су за мене жеља да пробудим минимум људског достојанства у мом народу, и за којег се непрекидно надам да ће успети да се пробуди из бунила и мртвила у којем тавори и лагано нестаје.
Да ли нам Ви то поручујете кроз своје песме да нам нема спаса?
Не. Сасвим супротно. Моје песме су "Врисак побуне" против оваквог стања. Српски културни програм постали су риалити, о љубави нам причају старлете, а судбине нам одлучују корумпирани и неписмени политичари који гледају само лични интерес. Зато кроз своју поезију вриштим са надом да ће се српски народ ипак пробудити у последњем тренутку. Извор: Правда
