Али ни та играчка америчког Конгреса није могла вечно да траје. Већ крајем осамдесетих, претње Хладног рата су јењавале и многи (пре)скупи пројекти америчких компанија су редуковани или отказани, без обзира на бачене милијарде и милијарде долара. Један од таквих пројеката био је и стратешки „невидљиви“ (стеалтх) бомбардер Б–2 „Спирит“, који су заједнички конструисали и до 2000. године произведили „Нортхроп Грумман“ и „Боеинг“. У то време - у доба Картерове администрације, било је то такво чудо од технике, да су сви слични пројекти отказани. Захваљујући својој радарској невидљивости, авион је без проблема требало да пролази кроз противавионску одбрану и напада конвенционалне и нуклеарне циљеве непријатеља. Само два члана посаде и њихова летелица били су одговорни за 80 сателитски (ГПС) навођених бомби од 230 кг типа ЈДАМ, или 16 нуклеарних бомби Б83 (или Б61) од 1.100 кг. Био је то једини авион који је могао да носи велико тзв. неутралишуће оружје у стеалх конфигурацији. Међутима, цена само једног таквог авиона износила је 929 милиона долара, а са тестирањима и одржавањем вртоглавих 2,2 милијарде!
Поменуто јењавање претњи Хладног рата довело је до тога да су потребе за авионом пројектованим за залетање у совјетски ваздушни простор и нападе на њихове виталне циљеве драматично редуковане. Зато је амерички Конгрес крајем осамдесетих и током деведесетих скресао наруџбу са почетних 132 бомбардера на само 21. Данас се у наоружању америчког ваздухопловства (УСАФ) налази 20 авиона типа Б-2, чија укупна цена износи преко 44 милијарди долара! Б-2 може да изводи све типове мисија са висина до 15.200 метара, са долетом од 11.000 км без допуне горивом, и преко 18.500 км са једним танковањем. Мада је оригинално био конструисан првенствено као нуклеарни бомбардер, прве борбене задатке окусио је 1999. године током бомбардовања Југославије. Том приликом, гађала су нас два бомбардера из војне базе Вајтман из Мисурија (509тх Бомб Wинг), којима је требало 15 сати лета до циља, а допуна горивом обављана је изнад Атлантика. Током мисија уништавања југословенских радарских система на Косову, пилоти су проводили по 31 сат у авиону. Касније су Б-2 имали мисије и у Ираку и Авганистану.
Последња акција у којој су учествовали авиони Б-2 „Спирит” била је редовна мартовска удружена војна вежба америчке и јужнокорејске армије. Тада је постављено интересантно питање: колико често ови стеалтх авиони, слични слепом мишу, стварно лете? Одговор је следећи: сваки од 20 авиона Б–2 колико их се налази у инвентару УСАФ лети око 50 пута годишње, што значи да годишње остварује око 1.000 мисија. Ту су укључени рутински тренажни летови (и на кратким и на дугачким дестинацијама) и званичне војне вежбе. Планери се труде да им увек прошире циљеве мисија. Март представља значајан годишњи празник за авионе Б–2, који су у борбама учествовали четири пута. Три од те годишњице календарски падају једна за другом. Као што смо поменули, прва се односи на догађај од 24. марта 1999. године, када су два Б–2 бомбардовала циљеве на Косову. Затим 20. марта 2003., летови ових авиона означили су почетак инвазије на Ирак. Најскорије, 22. марта 2011. године, Б–2 су бомбардовали утврђене авионске хангаре у Сирти, у Либији. Четврта војна мисија била је у октобру 2001, када је нападнут Авганистан. Ови авиони, које производи „Нортхтроп Грумман“, могу да носе по 16 слободнопадајућих атомских бомби, од којих је свака 75 пута јача од оних бачених на Јапан. Око 19 ових авиона је спремно за мисије у сваком тренутку; остали се налазе у резерви или у бази Вајтман или у калифорнијској бази Палмдејл. Извор: Медији
