Како уопште препознати насилника?
- Породица мора имати централну улогу у препознавању сродника који може бити опасан. Ми под тепих трпамо срамоту, породично и вршњачко насиље, а први корак у решењу проблема јесте да кажемо да имамо проблем. Нажалост, имамо ту баријеру. И сви треба да се укључе у решавање тог проблема - породица, рођаци, комшије, полиција, центри за социјални рад, духовници, лекари, психолози, психијатри... Не можемо рећи „чујем да дете вришти негде тамо, али се то не догађа мени и што бих звао полицију”, али то вриштање може на крају захватити читаву ту зграду, улицу, општину...
Кажете да лекари треба да сарађују са духовницима када су овакве ствари у питању. Мислите да се у струци слажу с вама по том питању?
- Постоји отпор струке, али и стручњаци треба стално да се едукују, а не да мисле да су богомдани, јер неће све решити једна таблета или један савет. Не може полиција сама, морамо сви да се укључимо, тимски рад. У здравству је проблем дистрибуција новца. Ми хоћемо да свако место има скуп скенер, а пре свега треба улагати у лекаре. Да буду више плаћени, да више науче и да уче друге. Да се повежу са породицама, духовником, центрима за социјални рад.
Владица Рајковић, који је убио трогодишњу Анђелину, без проблема је прошао полиграф када су га испитивали за убиство Драгане Станковић, које је касније признао. Како је то могуће?
- Да је током тог испитивања био присутан и психијатар, сигурно би уочио да нешто није у реду. Стручњаци могу препознати насилнике и видети оно што обични људи не могу. Када год анализирамо такву особу, најчешће у њеној прошлости постоје сегменти који су упућивали на такво понашање. Полиција не може сама, а полиграф је само апарат. Па и у медицини када добијете налаз на апарату високе технологије, он сам по себи није довољан за дијагнозу. Морате човека да сагледате са свих аспекта и тек онда можете закључити да ли је опасан по друге људе.
Да се дотакнемо и политике. Колико је реално да ће се СПС поново наћи у Влади?
- Верујем да ће у новој влади бити и места за социјалисте, али то наравно не зависи само од нас. Мислим ипак да је влада са СПС-ом боља.
Зорана Михајловић је недавно рекла да је СПС најмање „лоша опција за сарадњу”?
- Сви ми мислимо да су наше политичке опције најбоље, а други лошији од нас, тако да разумем Зорану што је то изјавила. Било је лоших речи између појединаца у СПС-у и СНС-у, али министри који су били из ових странака су јако добро сарађивали и радили, што су показали и грађани на изборима, јер је преко 60 одсто гласова било за ову опцију. Грађани пре свега имају неограничено поверење у Вучића, али када неко може сам да прави Владу, увек стоји знак питања кога ће узети, али не сумњам да ће то бити добар одабир.
Доста се причало о сукобима унутар СПС-а који су кулминирали физичким обрачуном Дијане Вукомановић и Иване Петровић. Како гледате на то?
- Ти куршлуси међу појединцима када се обраде звуче страшно, али то је конфликт који је одавно завршен и не стоји као тема која је битна за СПС, и ту бих стала.
Како гледате на то што ове године није било званичних представника Србије у Сребреници?
- У Сребреници није било никога од представника Србије јер је то била жеља тамошњег руководства и удружења. Ми смо прошле године отишли с искреним ставом да почнемо да градимо будућност, доживели смо један потпуно другачији став друге стране, који је вербализован ове године поруком да не желе да виде никога ко не дели њихов став о злочину који се догодио у Сребреници.
Чедомир Јовановић је био у Меморијалном центру у Поточарима. Како гледате на то?
- Јовановић је политичар који има свој стил и став, и његови бирачи немају мишљење као већина српског народа.
Могу ли у овом веку, за разлику од претходних, да нас мимоиђу ратови?
- Чини ми се да Србин више не иде радо у војнике који ће ратовати. Мислим да се мења и колективна свест, и да смо сада више спремни да седнемо и причамо 25 дана, и посвађамо се, и поново се нађемо и разговарамо, што је дипломатска нота која нам је јако недостајала. Много нас је изгинуло зато што много волимо своју земљу. Па ако ће то што неко да свој живот спасти будућност, хајде да се договоримо да ми који ћемо дати своје животе, заиста тако и буде, али није тако. Дошло је до сазревања код младих људи, а оно што ће нам помоћи на Балкану јесу заједнички економски интереси, јер сви тешко живимо. Мислим да ће младе генерације убрзати тај процес прављења стручне и економске сарадње.
Рамбо Амадеус је једном рекао да са платом од 300 до 500 евра главна тема је национализам, а преко 1.000 људи причају о здравој храни, летовањима. Да ли се слажете с њим?
- Апсолутно се слажем. Рамбо је у праву.
Болесно снимање мобилним телефонима
Приликом масакра у Житишту видели смо људе како снимају све мобилним телефонима, док су њихови пријатељи и рођаци лежали у крви.
- Тај егизибиционизам, театралност и потреба да се нова информација подели као нешто највредније помера саосаћање са жртвом. То су ти трендови модерне технологије коришћене у неадвекатне сврхе и отуђење од проблема других. То се увукло и у нашу земљу и у руралне средине и поставља се систем вредности где је популарно вредније од квалитетног.
Затвореници из „Гвантанама“ се могу уклопити у наше друштво
- Способност адаптације појединца је чудо и може вас изненадити. Заиста не знам ништа о личним биографијама тих људи, али то један коректан гест од стране Србије у циљу добрих односа са САД. Наравно, сигурна сам да неће бити препуштени сами себи и да ће држава имати увид у то како иде процес адаптације.
Како гледате на хрватску блокаду у отварању преговарачких поглавља? - Хрватска није неко ко блокира наш пут ка ЕУ и отварању преговарачких поглавља, него има улогу спикера за незадовољство неког моћнијег. Извор: Alo.rs
