Пише: Предраг Ћеранић Неолиберализам, који теоретски није донио ништа ново, ништа са озбиљном научном подлогом, уништио је средњи друштвени слој, фабрике, посебно челичане, затворио је руднике, пољуљао аутоиндустрију. Протежиран је концепт „економије додатне вриједности“, засноване на интелектуалном капиталу, ИТ технологијама и јачању банкарског сектора, али уз одсуство регулисања тржишта и квалитетних односа са привредом. Кратко речено – пословање се свело на шпекулисање вриједносним папирима. Клинтонова, према процјенама неолибералних конзервативаца, има капацитет да сачува њихов свијет, односно, да одржи и до краја реализује њихову перцепцију свијета. Стога се цијели апарат Демократске странке ставио у функцију одбране неолибералних и експанзионистичких циљева који подразумијевају владавину свијетом, при чему се не искључује ни употреба нуклеарног оружја. Свјесни рањивости долара, пада привреде, пораста сиромаштва које пријети опстанку капитализма у облику који познајемо, учиниће све да неолиберализам успије. За неолиберализам погодно тло је хаос, слабљење и растакање држава. У тим околностима владе, или не постоје, или су сувише слабе да би се одупрле захтјевима банкарског картела и великих корпорација, нарочито оних које су неприкосновене у индустрији нафте и енергената, уопште. Алатка за хаос су тзв. обојене револуције помоћу којих је створен хаос у Либији, Украјини, Сирији, на Блиском истоку и приличној мјери на Балкану. План је хаос. Он се ствара и у Европи кроз неконтролисане таласе миграната, који, у комбинацији са терористичким нападима на европске градове, доводе не само до јачања политичке деснице, већ и до озбиљног заговарања самоорганизовања грађана. Ако би им пошло за руком да хаос доведу до нивоа који прижељкују, његови креатори би га усмјерили према Русији, „дежурном кривцу“ за све европске проблеме. Тактички медији у том смислу раде свој посао. У наведеном контексту треба посматрати и неуспио пуч у Турској. Познато је да се Садам Хусеин консултовао са америчким амбасадором везано за инвазију на Кувајт 1990. године, и да је сагласност добио. Затим је услиједио амерички одговор у виду Заливског рата. Тако је било и са Ердоганом. Прво му се сугерише да се извини Путину, а онда услиједи војни удар. И хаос путује, из Турске преко Јерменије и даље, трасираном маршутом, преко Азербејџана на Кавказ. Путује и у другом смјеру, у виду мигрантског цунамија према ЕУ. Гдје је излаз из хаоса? Излаз је у играчу на којег су неолиберали скоро заборавили, а налази се у дубини њихове територије. Име му је Доналд Трамп.
Извор: Правда
