Ријеч је о младом човеку који је од марта 2013. до марта 2015. године провео у Сирији, у подручјима под контролом такозване Исламске државе, као информатички и експерт програмерства. По природи посла, сазнавао је и многе „важне детаље, недоступне широј јавности".
Многи од тих детаља објашњава он, везани су за путеве долазака више од 900 муслимана из земаља насталих од бивших република бивше СФРЈ. Толико их је, отприлике, од друге половине 2011. до средине марта 2015. године било укупно на ратиштима у Сирији, Ираку и Либији. Према евиденцијама које је добијао из ИД база, на територијама калифата, у војним и логистичким формацијама „регистровано" је највише радикалних исламиста са Косова око 350. Затим по бројности следе држављани Босне и Херцеговине 250, Македоније 220, Србије 55, Словеније 10 и Хрватске 8. Наравно, не могу, каже он, потврдити да су подаци стопроцентно тачни, али то је евиденција која је обрађивана у локалним администрацијама, пролазила кроз контролу војно-полицијских команди, а одатле дистрибуирана информатичким и агенцијским центрима у којима је добијала форму идентификационих картица на основу којих је сваки појединац дужио личну опрему, наоружање, добијао формацијски распоред, хранио се, а на примао и плату.
Што се држављана Црне Горе тиче, истиче да је управо захваљујући идентификационим картицама проценио да их је било 35. Током његовог боравка (до средине марта 2015) погинула су шесторица, а вратила се седморица. За судбину двојице није се у то време знало месецима уназад, а с обзиром на то да је један погинуо почетком ове године, рачуна да је на ратиштима још 19 црногорских држављана, рачунајући четири жене и две девојчице.
Био је, како наглашава, у доброј прилици да „проучи" и путеве доласка из земаља порекла на територије терористичких центара унутар граница такозваног калифата и закључио да ниједан држављанин Црне Горе, Хрватске и Словеније није регрутован и логистички припреман унутар граница поменуте три државе. Црногорски држављани су за својеврсне мисије зла едуковани по три до шест недеља, делимично на Косову, затим у делу Рашке области у Србији, деловима Албаније и Македоније, а највише их је припремано у Босни.
Следбеници два кључна исламистичка радикала, по мишљењу Нермина К. су нусретовци и билаловци, људи који су развили најозбиљније и најдеструктивније исламистичке мреже на овом делу Балкана, врбовали су већину црногорских држављана. Ради се о Нусрету Имамовићу и његовом најрадикалнијем сапатнику, мостарском хафизу Џеваду Голошу, с једне и Хусеину Билалу Боснићу, чија је ударна песница био Бајро Икановић, с друге стране.
Иако, због новца, међусобно посвађана, мисије два злокобна криминалнотерористичка клана одвијале су се по истом обрасцу. До података о потенцијалним „регрутима" долазили су посредством плаћених извидника, добрих познавалаца прилика унутар истоверничких заједница, а затим им обезбеђивали пут до Сарајева или Хаџића. Већина је становала и „едуковала" се у Икановићевој кући, која је по његовом одласку на ратиште постала својеврсни сабирни центар.
Пакао
Значајну улогу у „едукацији" потенцијалних регрута имао је током прве половине 2013. године и Инес Миџић, из Бихаћа, који је неколико пута одлазио на ратиште и враћао се у Сарајево. За његово име везују се одласци најмање тројице црногорских држављана Адиса С. и Самира Ф. из Рожаја и Екана К. из Бијелог Поља.
У едукативне сеансе у Икановићевој кући наводно се половином исте године веома активно укључио и извјесни Нихад Берковић, који је, према сазнањима нашег саговорника, имао доста блиских пријатеља међу радикалним вехабијама у Бару и Улцињу. Да ли је заиста и колико успевао да их мотивише за одлазак на неко од ратишта у Сирији, Ираку или Либији, тешко је претпоставити. Полазиште за најмање 20 држављана Црне Горе, који су били или су још на ратиштима, била је Босна уверен је Нермин К. Из Сарајева се углавном ишло за Турску, али и за Аустрију, Италију, или Шведску. А, одатле у пакао...
Имена ратника на арапском
Идентификационе картице, које су морали имати сви припадници терористичких формација Исламске државе, исписиване су на арапском језику, биле су нумерисане и садржале су такозвано ратно, џихадистичко име особа којима су припадале. Последњи трећи или четврти део тог (новог) имена најчешће је означавао земљу коју је сам џихадиста доживљавао као матичну, па су се „ратници са Балкана“ најчешће одлучивали за Ал-Босни, Ал-Албани, Ал-Косова...
Нермин К. наглашава да на евиденционим картицама, у које је имао увид током двогодишњег рада, није наишао ни на једно ново име које би на било који начин асоцирало на Црну Гору. Према његовим сазнањима, готово сви црногорски држављани на ратиштима у Сирији и Ираку, у завршници новог имена, имали су својеврсну „одредницу" Ал-Босни или Ал-Албани. Шта је Нермин К. рекао о платама које ратници са Балкана добијају у Исламској држави сазнајте ОВДЕ. Извор: Правда/Cdm.me
