Пише: Ђоко Кесић
То подразумева да су поражени демократија, Европа као симбол Западноевропске цивилизације, која је дозволила да дух побегне из боце.
Свет, сасвим очигледно опет трчи онај историјски рондо, стаза којом су већ трчале старе цивилизације, ратујући за превласт над пупком света. Реч је о Блиском истоку, где су још пре шест милиона година у старој Месопотамији ратовали Самери с локалним племенима да би овладали овим просторима, после у крвавим обрачунима с Египтом побеђују Асирци и праве своје царство Вавилон односно Божја капија. На тим просторима одиграо се најславнији рат у историји, Тројански рат у којем је Спарта освојила стратешку луку у Малој Азији, на тим просторима Александар Македонски постао је божанство, а у новијој историји Уједињено краљевство, највећа империја модерног доба ставила је своју шапу на просторе Блиског истока.
Историја се, на жалост понавља. Са инвазијом на Ирак и “Арапским пролећем” Американци су, кокетирајући с екстремним исламом хранећи Ердогана као новог “кућног љубимца”, отворили Пандорину кутију рачунајући да ће, ако се зло и догоди,све то некако контролисати И усмеравати – уосталом све је то далеко од њихове куће. Данас можда и није!
Да ли су САД, видећи да се зло отима контроли, умешали своје прсте у најновији покукашај турске војске да преузме власт, или је ово била само опомена новом “султану” да се примири, сад није толико битно. Чињеница је да су Американци, то показују извештаји Вукиликса из америчке амбасаде у Анкари, стварали с Ердоганом велико партнерство, (Турска је једини НАТО партнер који у Европи за 48 сати може да мобилише 800 000 војника) иза којег се родила реисламизација Турске. У тим извештајима нашироко пише о корупцији под Ердогановом руком, његовом фанатизму и укидању демократије.
Како примећује др Ђурковић, “Ердоган је почео да показује мишиће у регион, ушао у сукоб с Израелом а после и с Русијом, намећући се као лидер свих исламских земаља, а на таласу Арапског пролећа покушао је да подршком свим исламистичким покретима који су водили протесте, себе још једном истакне као водећег муслиманског државника.”
Турска данас је чудесна државна творевина, Ердоган се немилосрдно обрачунава с унутрашњим непријатељем, то је земља с највише новинара у затвору, хапсе се интелектуалци, професори, високи официри. У последњих двадесет месеци, по Стаљиновим методама из Истанбула и Анкаре премештено је скоро 9 000 тужилаца и судија у најудаљеније области, сви који су се усудили да у складу са законом штите грађанска права и слободе. Многима је ово био други или трећи премештај…
У Турску већ деценијама демократија с четири генералске звездице стиже на бајонетама и брани се бајонетама. Пре неки дан није било тако. Војни пуч није успео, извели су га шепртљави официри средњег ранга.То је први неуспели пуч у последњих пет деценија. Под репресијом нестала је секуларна држава Кемала Ататурка, оца модерне Турске. Ухапсио ју је нови султан Ердоган.
У Истамбулу и Анкари мртве нико не броји. Заборављени су истог трена кад је Ердоган узвикнуо:“Истребићемо их, ово је дар од Бога.” Ухапшено је 8 000 полицајаца, 103 генерала и адмирала, десет чланова Државног савета, највишег правно административног тела у земљи, неколико хиљада судија, што упућује на прикривено лице неуспелог војног удара и његових организатора.
Председник Турске је још поручио “они су народно оружје уперили против народа”. Ову типичну популистичку поруку Реџеп Тајип Ердоган упутио је својој исламској пастви која му је на недавним изборима дала 52 одсто гласова, позвао их да изађу на тргове, улице и мостове да се супротставе побуњеним официрима.
Ердоган осиљен новом ситуацијом губи компас тврдећи да је народ устао против војне побуне. Није баш тако, на улице су изашиљу исламистички верници из џамија и ту је суштина свеопштег пораза. Упућени тврде, ако би се данас направила поштена анкета међу Турцима на тему – да ли подржавате Исламску државу рођену на просторима Сирије и Ирака – одговор у високом проценту био би потврдан.
Аналитичари поручују да ће Ердоган, који сад све конце држи у рукама, искористити узаврелу атмосферу и узети апсолутну власт у два реза: Промениће устав и увешће председнички систем, смениће туђе а поставити своје судије које по тамошњим законима имају невероватно велика овлашћења. Очистиће из свих нивоа војне команде сумњиве официре, поставити проверен кадар и тиме је посао завршен.
Управо у поменутим околностима озбиљни западни аналитичари стављају под сумњу да је пуч организовао сам Ердоган, па су ово крвопролиће крстили као “организовани државни удар”. У другој варијанти помиње се сценарио да је Влада знала да се спрема удар, па је на свим важним пунктовима поставила своје замке и за пар сати угушила побуну… Заправо у свим сличним околностима, од Римског царства до мафијашких слагалица, редовно се поставља питање ко може да профитира од крваве представе? У овом случају одговор је једноставан:Реџеп Тајип Ердоган.
Да ли су велике силе умешале своје прсте у тај пуч? Да се разумемо, од Аљаске па до Владивостока Ердогану нико од срца не жели добро.Али тешко да се неко мешао у ову брљиву представу. САД, наводно, зазиру од тога јер Турска је велики савезник НАТО Алијансе, Уједињено Краљевство има преча посла а пита се Вашинтон, ЕУ има проблем с Ердогановом непредвидивом политиком која попут крстареће ракете шета од Русије, Ирана, Израела, до Саудијске Арабије, уцењује је и тргује с избеглицаам. Руси као и сви поменути радо би му видели леђа...
Са овом игром војног удара председник Ердоган ће порасти у још већу опасност за човечанство. Побуна од пре два дана најављена је још пре три године кад је Ердоган кренуо у отворен рат против Курда, племена које живи с обе стране турско-иранске границе. Тај рат већ дуго траје, прерастао је од регионалног у међународно питање. Гурнуо је у страну секуларну државу, широм отворио врата исламу, шуровао је и тајно помагао Исламску државу с којом је у рату цео свет, осим Саудијске Арабије, Катара и Турске… Најновија ситуација у Турској отвориће опет брешу, избеглице из Сирије, Ирака и Авганистана опет ће у великим таласима кренути ка Европи.
Коме треба овакав Ердоган? Нема сумње само радикалном исламу и ником другом. Великим силама је свакако јасно шта се догодило у Турској, па због тога из светских центара моћи стижу помирљиве изјаве и подршка Ердогану. Јасно им је да је врч Ердоганове власти напукао, из њега цури моћ, чекају да се нову турски султан сам саплете и оконча како је и заслужио. Јер игра коју је почео још пре 13 година кад је дошао на власт ником од од Вашингтона, Лондона, Брисела па до Москве, на дуге стазе ником данас не иде у прилог.
Али све то не демонтира темпирану бомбу која је већ активирана у Турској. Турско друштво је дубоко подељено, Ердоганова победа указује да иза себе има апсолутну већину грађана екстремних исламиста, који неће прихватити Ердоганов одлазак. Ових дана многи аналитичари тврде да је само Божја рука спасла Турску од грађанског рата.
На жалост то није тачно. Ердоган је већ биви политичар, али његов одлазак запалиће ватре кошмара, грађанског рата, оружаних сукоба у који ће се уплести све околне земље, па и велике силе. Колоне избеглица опет ће кренути ка Европи, каков предложак за почетак новог великог рата! Не заборавите, блиска будућност ових простора је апсолутно ван контроле. То сведочи податак дас у из војних касарни током неуспелог пуча нестала 42 хеликоптера…
Где су Србија и Република Српска у овој причи? Обе немоћне и сиромашне биће на путу су свих важних догађања, на друму којим ће пролазити војске и избеглице. Ердоган као и његов дојучерашњи сарадник Давутоглу, показали су отворене аспирације на просторе бившег Османлијског царства.
Срби се свакако сећају Ердоганове изјаве да му је Алија Изетбеговић на самрти “оставио Босну у аманет”. За ратног председника муслимана Ердоган је изјавио да је он један од највећих државника 20. века. Сећају се Срби, надам се, да је Ердоган недавно у Призрену веома дрско увредио Београд изјавом:”Турска је Косово, Косово је Турска”. После се као извињавао.
Давутогл се није извинуо Србима кад је пре два месеца у Бањалуци, на отварању обновљене Ферхад пашине џамије рекао:”Били смо некада овде, данас смо овде, бићемо овде”. Неколико година раније долазио је у Бања Луку, није хтео да дође код председника Додика, “нећу тамо да гледам заставу Републике Српске и не признајем Републику Српску”.
На другој страни Фетулах Гулен у кога Ердоган упире прстом као у вођу неуспелог пуча,пребогати верски вођа којег је амерички Тајм пре три године уврстио међу 100 најутицајнијих људи, са својим покретом “Хизмет”, увелико је присутан на нашим просторима. Под контролом њему блиских људи у БиХ налази се Турско босански колеџ, Бурџ Универзитет, Студентски дом на Илиџи, седмични лист “Ново вријеме” и по неким тврдњама и туристичка организација Фидан. То је упориште наводног цивилизованог ислама у БиХ и у Санџаку.
Извор: Правда
