Правда

Пише: Владан Глишић Међутим, оно што овај споразум чини значајним је чињеница да је ту на мала врата Путинова Јединствена Русија прихватила идеју лидера Демократске народне партије Милана Кнежевића о подршци оснивању Балканског савеза неутралних држава на простору Србије, Црне Горе, Републике Српске и Македоније.  На овај начин би се идеја неутралности, пре свега војне, проширила на простор већег дела Балкана, омогућила би ненасилни отпор увлачењу овог простора у НАТО, повезала би просторе на којима живе Срби (традиционално наклоњени Русији) и спречила изолацију Србије као тренутно једине званично војно неутралне државе у овом простору. Уз то, по свим правилима међународног права, овакав Савез по природи неутралности не би био нужно анти-NATO. Идеја Балканског савеза има своје корене на овом простору и већ је одиграла значајну улогу у претходним временима. Занимљиво је да људи који је данас носе имају врло сличне идејне профиле са онима који су је некада носили. Занимљиво је и да се контекст у коме се појављује у много чему поклапа са оним од пре века и више. Чак је и Русија актер који се поново појављује као покровитељ ове идеје. Ипак, у нечему се ова идеја данас разликује и у том погледу нам је још потребнија него некада. Пре свега, ко је човек који је заслужан за ново увођење Балканског савеза у политички живот Балкана? Милан Кнежевић је лидер Демократске народне партије, али и један од три лидера Демократског фронта уз Андрију Мандића (Нова српска демократија) и Небојшу Медојевића (Савез за промјене). ДФ је тренутно најоштирија и најозбиљнија опозиција вишедеценијској диктатури Мила Ђукановића у Црној Гори. Милан Кнежевић, што због своје младости (најмлађи од три лидера), што због лево-револуционарног ресантимана (поникао у Социјалистичкој народној партији) постао је најоштрији и најбриткији противник Ђукановићевог режима током вишедневних уличних протеста. Његовим духовитим и оштрим иступима на митинзима опозиције допринела је и чињеница да је он талентовани песник (већ има неколико збирки песама политичке сатире). Оваква његова реторика га је и обележила у очима режима те је он био међу повређенима приликом полицијског разбијања мирних демонстрација, а против њега режим води и више кривичних поступака. Кнежевићева партија је настала одвајањем борбенијег крила Социјалистичке народне партије Црне Горе на челу са Предрагом Булатовићем и проф. Драганом Копривицом после одлуке да не могу да следе политику компромиса са Ђукановићевим режимом. Међутим, идеолошка матрица ове нове партије остала је иста – борба за социјалну правду, настављање слободарских традиција српског народа и његове ослободилачке борбе - све у свему, доста лево-народњачког и суверенистичког става у политици. Зато је било сасвим природно да се у њеном крилу роди обнова идеје о Балканском савезу. С друге стране, из сличног политичког миљеа, али неких стотинак година раније  родила се идеја савеза балканских народа као најбоља одбрана од мешетарења великих сила овим простором и колонијалног ропства које се балканским народима нудило као замена за ропство под Турцима. Велике силе, свесне слабости Турске, кренуле су у преобликовање Балкана тако што је свака од њих користила стару римску стратегију Divide et impera (завади па владај) и подилазила локалним династијама и њиховим камарилама, обећавајући им шовинистичку експанзију под својим покровитељством. Види се да се у том погледу ништа није променило јер и данас многе компрадорске елите на Балкану подвођење интереса свог народа страним амбасадорима прикривају жестоким шовинизмом. Тада, политички покрет под идејним вођством Светозара Марковића покреће идеју савеза балканских народа у коме ће народи, вођени идејом социјалне правде и народног ослобођења из Турског али и других царстава, направити федерацију која ће обезбедити суверенитет народних држава, али и суверенитет тих народа у својим државама. Светозар Марковић је хтео да једним револуционарим замахом ослободи народ страних господара, али и домаћих газда који су били добре слуге страних господара.  Просто је невероватно колико би се говори Светозара Марковића и другова, којима су тада нападали домаће газде и стране господаре, могли применити на садашње политичко-тајкунске елите које подводе балканске народе западним силама. Међутим, деценије безуспешне социјалне и националне борбе за ослобођење су довеле до отрежњења и увериле политичке представнике балканских народа да нема никаквог ослобођења овог простора без савеза са неком од великих сила. И тако се долази до Русије као савезника чији су империјални интереси били најближи  интересима суверенитета балканских народа. Тако, под патронатом Русије, балканске државе закључују Балкански савез којим крећу у рат за ослобођење од турског ропства пре нешто више од стотину година. Немалу улогу у оснивању тадашњег Балканског савеза имао је наш председник владе Милован Миловановић – један од највећих српских политичара тог времена. Вратимо ли се у данашњицу, приметићемо да потписивању споразума у Москви којим се оживљава идеја Балканског савеза није наравно дата потребна медијска пажња. То је и разумљиво када се зна да је савез под истим називом пре једног века закључен да би се повео рат против тадашњег господара Балкана – Турске. Зна се ко је данашњи господар Балкана – ЕУ номинално, а САД стварно и – NATO војно. И сличности са претходним Балканским савезом су просто индикативне: инициран је идејом једног младог политичара изразито лево-народњачког и суверенистичког опредељења, подржан је од исте велике силе која је и пре стотину година помагала ослобађање Балкана – Русије, и наслања се на исти народ који је и тада помрсио планове западних великих сила – Србе. Међутим, велика разлика која може потпуно да измени природу новог Балканског савеза у односу на онај ратни од пре стотину година је у томе што се овде не тражи оружано окупаљање Балканских држава. Нови Балкански савез у себи има изразито пацифистичку ноту – он тражи неутралност, економску сарадњу и повезивање и демилитаризацију ових простора. И то јесте решење за Балкан. Решење које се заснива на међународном праву, а не на снази удруженог оружја. То што такав став подржава и Русија, много говори о њеном односу према међународном праву и природи њене спољне политике. То што  политичари наше будућности (што је по својим годинама и енергији Кнежевић) на тај начин виде остварење наших народних и суверенистичких тежњи - такође позитивно говори о улози Срба на Балкану. Сагласно томе, о некадашњем творцу Балканског савеза, председнику владе Краљевине Србије, Миловану Миловановићу, писао је Слободан Јовановић: „Српске интересе имао је стално на уму, али их није сувише наглашавао, него их је везивао за неке више и општије интересе“. Тако и данашњи Балкански савез. Извор: fakti.org