Ако се Ердоган окрене Русији, Турска више не би са САД могла да ради на централизацији БиХ, а за Србију би се можда отворила могућност и да на северу Косова добије додатни простор, сматра Драгомир Анђелковић. И док једни сматрају да је турски председник замало изгубио живот у неуспелом војном пучу, други тврде да би му требало доделити „Оскар” за режију неуспелог свргавања његове владавине. Ипак, свима је, чини се, заједничко мишљење да ће Реџеп Тајип Ердоган после тог догађаја учврстити своју власт. А од његове додатне силе Балкан ће заболети глава, став је бившег амбасадора БиХ Златка Диздаревића.
Имајући у виду интересовање Турске за „осу Албанија–Косово–БиХ–Санџак”, оличену у многим економским инвестицијама и политичкој присутности Анкаре на том терену, овај бивши новинар и дипломата изјавио је за Радио Слободна Европа да је „и досадашња Ердоганова амбиција у погледу Балкана била ’прилично опасна’, имајући у виду пре свега БиХ”.
У разговору "Политику", некадашњи министар у српској и савезној влади, који је данас вођа НВО у БиХ, Жарко Папић поручује да искуство Балкана с Турском „историјски гледано није било најбоље” и очекује да ће Ердоганово јачање ојачати и Бакира Изетбеговића и његов СДА. Папић, који је био министар науке у Влади Србије почетком осамдесетих година и касније министар у савезној влади Бранка Микулића, сматра да балкански регион треба да сачека какве ће практичне потезе турски председник предузети после заоштравања односа са САД и ЕУ. Знатно оптимистичније гледиште износи Драгомир Анђелковић, који је уверен да ће клинч с Вашингтоном и Бриселом резултирати окретањем Анкаре према Москви, што ће, оцењује он, бити добро и за српске интересе у региону.
Иако добар део српске јавности верује да је Ердоган утицајнији муслимански лидер на Балкану и од Бакира Изетбеговића јер је његова влада успела да помири наизглед неповратно завађене лидере из Новог Пазара, бивша посланица и НВО активисткиња Аида Ћоровић сматра да се значај турског присуства у тој области прецењује.
Али, ако то важи за Рашку област, за БиХ не важи, о чему сведочи и недавни вербални окршај Ивице Дачића и Мевлута Чавушоглуа. Реагујући на изјаву шефа турске дипломатије у вези са годишњицом злочина у Сребреници да „Турска не може мирно да спава док Босна плаче”, његов српски колега подсетио је Чавушоглуа на турске зулуме у току петовековне окупације Србије и поручио му да би морао да се расплаче и над Ћеле-кулом. Ова размена дипломатске ватре делује као потпуна супротност безмало идиличном сусрету из 2011. године. Тада су се у Карађорђеву састали ондашњи председници две земље Борис Тадић и Абдулах Гул, као и чланови Председништва БиХ, међу којима и Бакир Изетбеговић, како би сви скупа констатовали да три државе имају заједничку европску будућност. Тада је констатовано и да треба поштовати принцип немешања у унутрашње ствари других земаља.
Од јачања Тајипа Ердогана главну корист у региону могао би да има Бакир Изетбеговић, каже некадашњи министар и амбасадор Жарко Папић.
Управо би Изетбеговић, према мишљењу Жарка Папића, могао да профитира од актуелног јачања Ердогана који, како каже наш саговорник, после неуспелог пуча сада сам изводи државни удар хапшењем нелојалних представника војске, правосуђа и јавног живота.
„Епилог тога биће промена устава којом ће председник Турске добити шира овлашћења. У контексту последица по Балкан, уплашило ме је то што се први пут после Стаљиновог времена користи реч чистка односно чишћење. Употребио ју је Бакир Изетбеговић који је, подржавајући Ердогана, рекао да ће, парафразирам, бити очишћене (неподобне) државне и војне структуре”, напомиње Папић.
Ипак, како ће се Турска поставити према региону, додаје он, зависи од тога да ли ће се Ердоганова даља политика заснивати на неоосманизму.
„Ако то буде случај, бојим се да неће бити доброг ефекта на стабилност Балкана. Ердоган није фундаменталиста, али јесте меки исламиста, па ће и исламски фактор у региону бити ојачан, због чега се, вероватно, могу очекивати мањи или већи потреси. Ипак, треба видети да ли ће он наставити да ратује на истоку с Курдима, као и колико ће Турска да се стабилизује”, сматра Папић, који је изненађен наглим заоштравањем Ердоганових односа са САД и ЕУ.
Управо зато, као и због елиминисања секуларног дела војске из јавног живота, турски председник је сатеран у „дуготрајну тензију са Западом”, па ће се у потрази за подршком окренути Русији, сматра Драгомир Анђелковић, што ће довести до поделе интересних сфера и у региону.
„То значи да Турска не би била активнија у Републици Српској, нити би са САД могла да ради на централизацији БиХ, а за Србију би се можда отворила могућност и да на северу Косова добије додатни простор”, сматра Анђелковић, подсећајући да је Москва и пре десетак година имала идеју сузбијања западног утицаја на Балкану у сарадњи с Анкаром.
На питање шта ако не дође до приближавања Анкаре и Москве, он одговара да не верује да ће Ердоган после окретања Русији моћи да направи још један салто.
У ноћи пуча, турском председнику подршку су пружиле стотине грађана на улицама Сарајева и Призрена. У Србији, Муамер Зукорлић, посланик Бошњачке демократске заједнице и председник Одбора за образовање Скупштине Србије, подржао га је пре два дана. Овај бивши муфтија из Новог Пазара – града у којем су стотине грађана 2014. славиле Ердоганову изборну победу – обратио се турском председнику писмом у којем је навео да је „и Исламска заједница у Србији била суочена са покушајем пуча 2007”. Аида Ћоровић подсећа да Турска јесте покушала да за време мандата Бориса Тадића посредује између две завађене исламске заједнице у нашој земљи, али наглашава да то није учинила самоиницијативно, већ управо на молбу председника Србије.
„Али, колико знам, у томе није било никаквих помака. Кад Тадић више није био председник, Турска се повукла и ти односи су се прилично умирили. А у овом тренутку не видим да Александар Вучић и Томислав Николић показују претерану жељу за поновним посредовањем Турске. Осим тога, јасно је стављено до знања да је Зукорлић и даље неформални шеф Исламске заједнице у Србији”, истиче она.
С друге стране, Анкара је посредовала и при мирењу политичких лидера у Новом Пазару, па је тако некадашњи шеф турске дипломатије Ахмед Давутоглу радио на зближавању Расима Љајића и Сулејмана Угљанина. А што се тиче економског утицаја, Аида Ћоровић наводи да, осим неколико мањих пројеката, Турска за Санџак није урадила готово ништа, а њени привредници нису присутни у тој области.
Турска је Косово и увек ће бити у БиХ
Иако и друге велике силе имају претензија да утичу на догађаје у БиХ и региону, чини се да Турска најнепосредније саопштава своје аспирације. Штавише, с успоном економске и војне моћи Анкаре, као да се повећава бројност изјава високих турских званичника које указују на то. Тако је у мају ове године, на отварању обновљене џамије Ферхадије у Бањалуци, премијер Ахмед Давутоглу изјавио да је Турска била и увек ће бити у БиХ. Те речи наишле су на оштре осуде званичника Републике Српске. Слична ситуација збила се 2013. у Призрену, кад је Ердоган у својству председника турске владе изјавио да је „Турска Косово, а Косово Турска”. На оштре реакције председника Србије Томислава Николића, из Анкаре је уследило појашњење да су те Ердоганове речи истргнуте из контекста. Извор: Правда
