Бранитељи су најавили да ће одлазећој власти ускратити подршку, а да ће свој одговор на, како сматрају, попуштање Хрватске Србији, дати на ванредним парламентарним изборима заказаним за 11. септембра.
Незадовољни хрватски бранитељи су најавили да ће од нове хрватске власти захтевати да се Србији не дозволи затварање поменута два поглавља.
Европарламентарка Маријана Петир сматра да је Хрватска требало Србији да услови наставак европског пута одређене чланове закона о универзалној јурисдикцији који, како наводи, званичном Београду дају овлашћења "малог Хага".
Она тврди да тим законом Србија крши међународно кривично право, као и да је приликом посете хрватском бранитељу Вељку Марићу док је био у затвору у Србији из дипломатских извора сазнала да се на српском списку налази око 300 хрватских бранитеља.
"Ти подаци су предати хрватској страни у мандату владе Зорана Милановићеве, али особе које су на попису нису обавештене", тврди Петир и додаје да Милановићева влада није желела да условљавања Србију, те да је тај "храбри потез" требало да начини нова влада, која је сада у техничком мандату.
Петир је гостујући на ХРТ-у рекла да је проучавајући случај Марић обавестила Милановићеву и актуелну владу о спорном закону.
"Милановићева влада одбила је да постави Србији услове, а нова је изабрала блажу варијанту - изборити своје право кроз прелазна мерила, уместо блокирањем Србије", навела је.
Прецизирала је да се ради о педесет мерила у којима су доста начелно и флексибилно уграђени захтеви Хрватске и нису изричити.
"Српски званичници су и пре отварања спорних поглавља бахатим тоном рекли да гледају на тај закон другачије", навела је и додала да је проблем у спровођењу тог закона, који Хрватска сматра спорним, јер, сматра она, две стране тумаче исту ствар на различите начине.
Према њеним речима, Хрватска је требало захтеве Србији да постави изричито да би се хрватски бранитељи осетили сигурнијим.
Бранитељи, сматра Петир, заслужују да живе у миру, а то им Хрватска није обезбедила. Извор: Танјуг
