Пише: Ђоко Кесић

Шта је суштина ове приче? Ако верујете дневним новинама, посебно таблоидима, помислићете да Барак Обама и Владимир Путин, како скоче из кревета одмах почну да мозгају – шта то ради Србија. Грешка наравно. На ова размишљања врати нас недавна посета Београду двојице високих службеника МИ6, Џорџа Базбија и Симона Вилсона.

 У Београд су стигли одвојено, први је стигао Базби, а неких седам дана касније и Вилсон. Базби, који је службовао у Београду од 1990. до 1996. има устаљену шему сусрета: Виђа се са Јованом Ковачићем, шефом Трилатерале у Србији, Зораном Чичак, ноћива код  Драгана Марковића (Крмиво продукт) а виђа се и с високим државним функционерима, од  директора БИА до једног сусрета с премијером Вучићем у згради Владе Србије. Сви сусрети су јавни, само што их не бележе новине нити ТВ куће.

Џорџ Базби виђа се и са још неким људима који су раније а и данас веома обавештени. Један од њих је и мој саговорник, пензионисан официр Државне безбедности, који је, логично, желео да остане анониман. Он прича:

 „Господин Базби је већ дуго главни човек убританским обавештајним службама за Балкан. Симон Вилсон је такође високо позиционирани службеник МИ6, али он се бави првенствено аналитиком. С Базбијем сам причао приликом његове недавне посете скоро два сата и тај разговор је мени оставио две дилеме.Најпре, он се чуди како то да су Срби данас до те мере наклоњени Русима, како он рече „више него било кад од времена Резолуције ИБ 1948. Скренуо сам му пажњу да су Запад и НАТО, без одобрења Савета безбедности УН, бомбардовали Србију. Све једно, опет му није било јасно.“

Он додаје да САД и Велика Британија врше озбиљан притисак на Александра Вучића да им помогне да „се реше“ Милорада Додика, председника Републике Српске.

 „Ако нам премијер Вучић не помогне,то ће нам отежати посао а тиме он своју позицију ставља у деликатан положај, препричава наш саговорник разговор с Џорџом Базбијем. – Додик је политичар чија популарност расте и у Србији, а његово деловање шири утицај Русије на Балкану, што опет Србију доводи у сукоб с европским и северноатланским асоцијацијаам. То је превелик терет за Србију. Ако би Додика послали у политичку пензију тамошња опозиција је флексибилнија и кооперативнија,“ препричава наш саговорник размиљања Џорџа Базбија.

 У Вучићевом кабинету тврде да мандатар за састав владе није пристао на понуђена решења Запада у вези с Додиком и РС. Заправо, Вучић је одговорио да је Србија потписник Дејтонског споразума и да ће се Србија држати тог документа који гарантује садашњу позицију Републике Српске. Углавном, наш саговорник тврди да ће се главни удар на Републику Српску и њеног председника Додика организовати наредне године, али с великом пажњом ће се анализирати резултати локалних избора у РС и МХ Федерацији, који ће се одржати на јесен.

 Заправо дисиплиновање Милорада Додика и увлачење Републике Српске у ковитлац политичких сукоба с претњом да у БиХ опет избије грађански рат почело је много раније, ал ових дана је иновирано. Сад је упаковано у наводне резултате пописа становништава БиХ који је обављен пре три године, а није случајно да су недавно саопштени, па је сасвим плански испровоциран скукоб Србије и муслимана, кроз одлуку градоначелника Сребренице да нико од српских политичара не присуствује овогодишњој комеморацији сребреничким жртвама.

А почело је у рано пролеће 2014. у амбасади САД у Сарајеву.  Те године у октобру одржани су републички избори у Бих, а за поменуту амбасаду били су битни само избори у Републици Српској. Мало је познато да је операција рушење Додика и дисциплиновање Републике Српске пажљиво планирана у Стејт департменту, заправо његовом оделењу за Балкан, и унапред је припремљена стратегија за њен успех.У помоћ је позван МИ6, служба која без сумње више од једног века има најпостојаније конекције на Балкану.

„У амбасади САД у Сарајеву прибегли су толико пута успешно примењеној стратегији производње „Тројанског коња“ у противничком табору, прича наш поменути саговорник, иначе дугогодишњи познаник поменутих Џорџа Базбија и Симона Вилсона. –Нашли су га у Српској демократској странци коју је основао професор Јован Рашковић. СДС је добар избор за поменуту намену, јер су Караџићеви наследници жељни власти и спремни су на многе националне успехе да би то постигли.

Наш пензионисани официр ДБ даље наводи да су одабрани, углавном млађи али полетнији чланови СДС на челу с Огњеном Тадићем, тада председничким кандидатом СДС и главним Додиковим супарником. Дакле екипа од петнаестак до двадест људи свакодневно од краја фебруара, па све до почетка избора у новембру 2014. ишла је у Сарајево на тренинг у амбасаду САД.

Операција им је на њихову жалост пропала, што их је поразило и увредило. Оно што их је дефинитивно изнервирало је та чврстина српског националног корпуса у РС, без обзира што сваки Србин у БиХ зна све мане Милорада Додика, а има их подоста, каже наш саговорник и додаје: Сад су комплетирали тактику: Притискаће и уцењивати Александра Вучића да пусти низ воду Милорада Додика, јер им је свакако познато да Срби из Републике Српске гледају у Београд као светионик и апсолутну светињу.

То што је америчко британска агентура доживела пораз у РС 2014. никако не значи да су одустали. Сад су се прихватили много опипљивијег и много опаснијег оружја. То су резултати пописа становништва БиХ који је обављен при три године а чији резултати су објављени пре петнаестак дана.

 По том попису, који саопштава Рупубличка изборна комисија из Сарајева муслимана у БиХ има 51 одсто, Срба око 30 одсто, Хрвата 14 одсто и око 5 одсто осталих. На први поглед небитна прича с обзиром да у БиХ живе три равноправна народа с једнаким правом на вето. Али, управо је тако и почео рат у БиХ.

Резултате тог пописа Република Српска оспорава  тврдећи да је за Муслимане гласало 196.000 бирача који одавно већ не живе у МХ Федерацији. Сад се америчко-британске карте отварају до краја.Вашингтон и Лондон признају овај попис који Сарајеву одговара, што је заправо најавило копање ратних ровова између Срба и муслимана.

 „Овде су су у питању ствари суштински везане за  карактер БиХ као државе. Уместо да су спровели попис по кантонима и ентитетима и то сублимирали на нивоу БиХ, они су ствари окренули...Муслиманима треба овај фалсификовани мајоритет и сад ће рећи ово је исламска држава. А ми не желимо да живимо у исламској држави“, изјавио је недавно Милорад Додик председник РС....“Овај попис је дао и неке одговоре. Двадесет година нас овде малтретирају причама да је 300.000 бошњака убијено у рату. Сад их процентуално, по њиховом попису има 6-7 одсто више него прерата“, објашњава Додик.

Али шта је с Тројанским коњем, који је само доказ да Срби живе нечији туђи живот? Део опозиције се снебива, оне опозиције која је тренирала у САД амбасади у Сарајеву, гледају на коју страну да се приволе. Младен Босић шеф СДС се не изјашњава, Младен Иванић из опозиционог СДП-а тврди да сарајевски попис није у реду, а Додик и његови из СНСД позивају на национално јединство...

Велики и важан је ово испит за Србе с обе стране Дрине.                                           

                                                      

У Београду постоје и „пријатељи“ из сенке с којима се Џорџ Базби и Симон Вилсон виђају далеко од очију јавности. То је у првом реду актуелни потпредседник Социјалистичке партије Србије и министар рударства и енергетике у оставци Александар Сале Антић.

 О чему причају превејани обавештајци МИ6 и Александар Сале Антић? Није нам познато, али не причају свакако о фудбалу, лепим Београђанкама и Креманском пророчанству.

 У српским безбедносним структурама кажу да Антић није баш нов играч на поменуту тему. Он је заправо пажљиво одабран. У СПС има високу функцију, човек је од поверења Ивице Дачића који слови за „руског човека“, увек је насмејан, галантан и радо виђен у многим утицајним друштвима у Београду.

    

По сарајевском попису у БиХ живи 3.791.662 становника. Од тога је око 14 одсто Хрвата!

 Овај податај је благо речено фасцинантан. Јер сви у БиХ знају да је у пре рата тамо живело 17 одсто Хрвата, али данас их има мање од 8 одсто. Тачно је да их је гласало поменутих 14 одсто, али то је ствар стратешке преваре.

Сви Хрвати, да ли живели у БиХ,Хрватској, Србији или у Црној Гори имају хрватско држављанство и њихове документе. Међу њима има и извесни број хрватских миграната. Значи, Хрвати који су се пре 25 година одселили из БиХ па и из Хрватске гласали су као грађани БиХ...Јавна је тајна да се рецимо из Ливна у последњих три године одселило осам хиљада Хрвата.Отишли су на Јадран или у иностранство где с хрватским пасошем добијају радне дозволе...

Има их мало ал су сложни!

Извор: Правда