Београдски лист је дошао до још једног доказа о монструозним сексуланим злочинима хрватских војника, који је 5. јуна у свом дневнику забележио хрватски војни полицајац С. Бркић, тадашни помоћник командира Станице јавне сигурности Нови Град у општини Оџак. Осим што су се иживљавлаи над женама и децом, бојновници су свесно слали Србе у смрт, терајући их да “разминирају” минска поља, о чему сведочи документација Хрватског већа одбране.
'Југом' журили жене
Ужасавајући извештај војног полицајца С. Бркића, преносимо у целости:
11:00 4./5. јун 1992. год – После пола ноћи у 01.30 пет непознатих лица у маскриним уноформама и наоружани, одвели су из куће Б. Мире четири жене у правцу П. Махале (из Г. Брезика). Одвели су у две куће по две жене, где је већи број мушкараца извршило словање. Овај случај је пријавила мајка три детета Ђ. Милица, рођена 1963. године у Г. Клакару, Босански Брод, живи у Новом Граду, Г. Брезик. Рекла је да је пет мушкараца силовало и да су се на њој иживљавали, па од тога пуно крвари. Издата је потврда да може ићи у Дом здравља Оџак и да се мора поново вратити.
– Издате потврде за лекарски преглед: К. Босиљка, Ђ. Милица.
11:30 – Почеле су се скупљати жене и деца пред СЈС Нови Град. Сабрало их се око 40. Неке су плакале, кукале и причале да се не смеју вратити кућама јер се боје силеџија и пљачкаша. Упозната је и војна полиција, и начелник СЈБ Оџак. Уз нашу молбу да се разиђу, маса се вратила кућама до 15.45 часова.
Пљачка па насиље
14:00 – Пријавље ње нестанак удате жене која је одведена у ноћи 4./5. јуна 1992. из куће Мире Б. заједно са још три жене. Нестала особа је С. Душка, удата жена Живка С. Пријавила је њена бака Ружа Б. из Новог Града. У 17 часова. Ружа је јавила да је Душка С. дошла кући око 15 часова и да је, такође, силована.
16:30 – Л. Љубица, која је силована у ноћи 4./5. јун 1992, патрола И сектора К. Андрије возилом је одвезла у Дом здравља Оџак. Л. Љубица је враћена кући у 17 часова. Налази лекарског прегледа су код лекара у Оџаку.
– Војни полицајц В. Иван је водио на испитивање Ђ. Милицу, која је била силована. Довезао ју је у 17 часова у Нови град.
18:30 – Тамноплави “југо” МД 295-12 примећен је паркиран код гостионе Б. Наде. Пријавила је К. Босиљка и рекла да су та кола наводно долазила и код њене куће и у комшилук. Упућена је патрола, али возило је отишло у непознатом правцу.
18.40 – Патрола И сектора В. Тадије у контроли у Врбовачком Липику су дознали од Г. Марјана да је Б. Марјан из П. Махале потегао пиштољ на М. Јелену из Липика и притом јој тражио оружје. Рекао је да је он овлашћен за то истраживање.
18.45 – Р. Мара, Нови Град, рођена 11. августа 1933, пријавила је силовање. У кућу су упала четири лица у маскирним униформама и наоружани. Прво су тражили оружје, па је потом један од њих Мару извео у разрушени објекат и тамо с ње скинуо два прстена и један златан ланчић. А онда су је силовали. Били су са плавим “југом 45”. Тада су из куће однели телевизор, видео-линију и од Ђуке П. узели прстен (златни).
Милетић: Чекамо правду 25 година
Милан Милетић, председник Удружења логораша "Оџак '92", истиче да су пре годину и по дана донете прве пресуде хрватским војницима за злочине у Оџацима:
- Један од управника логора смрти Јосип Толић је 2015. правоснажно осуђен на десет година затвора због силовања и убиства. И један од чланова јединице "Ватрени коњи", која је деловала у саставу 102. оџачке бригаде, првостепено је осуђен на шест година. Нека суђења су још у току, а ми 25 година чекамо правду.
Извор: Информер