Степинац, који је кључни камен спотицања у односима СПЦ и Римокатоличке цркве у Хрватској и важан фактор тензије у односима Србије и Хрватске, осуђен је 1946. године на 16 година затвора.
Затворска казна је подразумевала прислини рад, а Степинац је на пет година изгубио и политичка и грађанска права.
Одлуку ванрасправног већа о поништавању пресуде је иза затворених врата образложио је председавајући судија Иван Турудић. Рочиште је било затворено за јавност, а захтев за ревизију поднео је Степинчев нећак.
Загребачки надбискуп Алојзије Степинац осуђен је 1946. због сарадње с италијанским и немачким окупатором и усташким режимом у НДХ, за присилно католичење Срба, али и за непријатељску пропаганду после краја рата чији је циљ био угрожавање државног уређења ФНРЈ.
Ревизија поступка спроводи се на основу одредбе Закона о кривичном поступку из 2009. који прописује да особе које су судови бивше Југославије осудили за време комунистичке владавине за политичка, политички мотивисана кривична дела или друга кривична дела ако је до осуђујуће одлуке дошло злоупотребом политичке моћи, могу ревизијом затражити поништење осуђујуће одлуке или њој другог одговарајућег правног акта.
Сабор Хрватске је почетком 1992. донео „Декларацију о осуди политичког процеса и пресуде кардиналу др. Алојзију Степинцу“.
Уочи данашње одлуке о ревизији на суду се појавио и бивши председник Сабора Владимир Шекс, који је казао да је на објаву пресуде дошао као један од аутора измена Закона о казненом поступку који је омогућио ревизију поступка Степинцу, али и аутор саборске декларације из 1992. којом је осуђен тај монтирани процес.
У Риму је недавно одржан први састанак мешовите католичко-православне комисије којој је поверено да заједнички размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.
Комисија је основана на иницијативу папе Фрање због противљења СПЦ Степинчевој канонизацији. СПЦ сматра да се Степнинац није довољно заузео за православце, Србе, Јевреје и Роме који су у време НДХ били прогањани.
Извор: Курир
