Руске безбедносне службе очекују велике промене и озбиљно се расправља о новим реформама. Према поузданим изворима, ствара се ново суперминистарство које ће спојити ФСБ (контраобавештајство, контратероризам и заштита Устава), СВР (инострана обавештајна служба) и ФПС (заштита врховних званичника).
Ново суперминистарство ће се звати МГБ (Министарство државне безбедности), а његово креирање ће значајно повећати број руских безбедносних снага. Оно би де факто могло да означи повратак старог доброг КГБ-а, али у новим околностима.
Пре распада Совјетског савеза, процес поделе КГБ-а је већ био почео. Главни циљ је био да се смањи утицај тајних служби на политичке процесе у држави у којој већина није подржавала либералне и прозападњачке реформе упркос чињеници да су те реформе координисали совјетски безбедносни званичници који су желели да постану део глобалистичке елите.
У Јељциновој Русији су створени ФСБ, СВР, ФСО (Федерална заштитна служба) и ФАПСИ (Федерална агенција за комуникације и информације) уместо једног КГБ-а. Гранична војска, која је пре тога одговарала КГБ-у, почела је да одговара једној независној агенцији.
ФАПСИ је 2003. године укинута и уврштена у активности ФСБ-а, док је гранична гарда такође почела да одговара ФСБ-у. Међутим, даље спајање безбедносних агенција је прекинуто.
Неке јединице у СВР, ФСБ и ФСО са дуплим функцијама су укинуте. Председник је одлучио да ојача ФСБ, који је до 1999. године водио Владимир Путин, с циљем јачања агенција и безбедносних служби у држави.
Безбедносне службе су почетком 21. века биле једина утицајна група у руској влади која је била оријентисана ка јачању руског суверенитета и која се одлучно противила Западу и либералним плаћеницима у Русији. Истовремено, учвршћивање Путинове владе захтевало је јаку подршку.
О новим реформама у руским безбедносним службама се расправља због нових обрачуна између Русије и Запада, нарочито након присаједињења Крима Русији, рата у Донбасу и мешања Русије у конфликт у Сирији. Комплексност нових изазова води ка јачању снага оданих председнику.
Ради сузбијања утицаја Запада, потребно је јачање интерне безбедности и потребно је борити се против либерала пете и шесте колоне. Стварање МГБ-а се поклапа са јачањем безбедносних служби Националне гарде.
Федерална служба Националне гарде је успостављена 5. априла 2016. године декретом руског председника. Њени чланови су пребачени из војске министарства унутрашњих послова, авијационих јединица и јединица специјалних снага.
Поред тога, Национална гарда сада примењује контролу федералне власти над спровођењем руских закона на пољу трговине оружја и приватне безбедности.
Нову структуру моћи ће чинити око 300.000 људи који ће бити директно подређени председнику. Руском Националном гардом ће управљати генерал руске војске, Виктор Золотов. Он је познат као један од најближих сарадника Путина.
У суштини, то ће бити интерна војска која ће служити за одржавање реда у држави у условима све лошијих међународних околности и међу бројним покушајима дестабилизације стања у Русији.
Тренутни руски политички систем је изграђен тако да се све политичке функције и сва политика састају у једној тачки – руском председнику Владимиру Путину.
Главни циљ западних агената у Русији је уклањање Путина као особе која учвршћује политичку елиту. Уколико би њихови покушаји били успешни, Русија би била у великом проблему.
Национална гарда и нова безбедносна суперагенција ће се постарати да неутралишу пете и шесте колоне које би могле да угрозе стабилност државе.
Извор: Webtribune.rs
