Тиме је он само поновио став који су претходно, додуше увијено, изнели помоћница државног секретара САД Викторија Нуланд и известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер. Политика санкција према Русији има конкретне циљеве, а то је поштовање међународног права и међународних обавеза, укључујући пуну примену Минског споразума. Политика ЕУ није да се од Србије тражи примена ових санкција, засад, али као што сам рекао, очекујемо да свака земља кандидат, до тренутка приступа Унији, потпуно усклади своју спољну политику са ЕУ. На Србији је да дефинише своје стратешке приоритете и на бази тога своју спољну политику у будућности, рекао је Девенпорт, који и даље очигледно нема намеру да се повуче са функције, иако је његова родна земља Велика Британија на референдуму одлучила да изађе из Уније. И док се представници Владе Србије јуче нису оглашавали овим поводом, Душан Јањић из Форума за етничке односе оцењује да су Девенепортови захтеви једна врста притиска на премијера Александра Вучића да се определи између Брисела и Москве. - Истовремено, ЕУ хоће да што више утиче на састав нове владе, како би Вучић маргинализовао проруске сараднике. То су двоструки аршини и себичност - сматра Јањић и додаје да ми, све и да хоћемо, немамо где да уведемо санкције Русији: - Нити имамо много руских инвестиција, нити бисмо могли да обуставимо војну сарадњу с њима. Односно, и једно и друго био би пуцањ себи у ногу!