Али, подвлаче европски дипломатски извори и коментатори, политика проширивања званично није доведена у питање и преговори о чланству ће се "технички наставити". Кажу, наиме, да је то процес који ништа не ремети у преустројавању Уније, већ само економски и безбедносно може бити веома од користи "Европи у кризи".
То потврђује и отварање кључних поглавља у преговорима Србије о чланству у ЕУ и чињеница да је српски премијер Александар Вучић издејствовао и подршку америчког државног секретара Џона Керија за пут Србије у Европу, а што је Кери предочио и шефовима дипломатија ЕУ у Бриселу.
Пред Србијом "технички" не стоје препреке за наставак преговора и пута ка чланству у ЕУ, објашњавају европски дипломатски извори у Бриселу, и зато што је то процес који ће трајати годинама кад ће се видети и како ће се изнутра преустројити ЕУ.
Јасно је да се проширивање не доводи у питање све док пре свега Немачка, али и још неке чланице Уније, сматрају да и земље Западног Балкана које то заслуже реформама, треба да уђу у "европски клуб" зато што је балканско подручје повезано и економски и безбедносно, што се посебно показало важним у избегличкој кризи.
Ипак, уз захтеве источних чланица ЕУ да се битна овлашћења из Брисела поново врате на националне равни, први пут су се чули и предлози да се Европска унија устроји као језгро чланица спремних на даље обједињавање око евра и јаче заједничке безбедносно-одбрамбене политике, док би за остале чланице био успостављен положај "придруженог члана".
ЕУ "у две брзине"
То придружено чланство би стицале и евентуалне будуће чланице, како сматрају бивши белгијски премијер Гиј Верхофстат и либералне странке у ЕУ, чији је он шеф групе у Европском парламенту.
Та замисао о "ЕУ у две брзине" није нова. Штавише, темељним актом ЕУ, Уговором из Лисабона, је и предвиђено да земље које желе могу да крену у брже и темељитије политичко и економско удруживање, али статус "придруженог чланства" је новина и једино је Турској раније нуђено да постане "привилеговани партнер", али не и члан ЕУ.
Један од виђених кандидата на председничким изборима у Француској 2017, Ален Жипе, је и у сусрету ових дана с немачком канцеларком Ангелом Меркел желео да провери свој став да "кад је реч о пријему нових чланица, Европа више нема капацитета за проширивање".
После разговора с канцеларком Меркел, Жипе је поновио да за Турску нема места у ЕУ и да "засад треба направити паузу и кад је Западни Балкан у питању".
Жипе, један од првака француске деснице, која има великих изгледа да у изборној трци преузме власт од социјалиста, је после сусрета с немачком канцеларком ублажио ранији став да се "до даљњег мора на чекање" ставити процес припреме земаља Западног Балкана за улазак у редове Уније, али је тврд став према Турској остао.
"Балкану треба оставити европску перспективу на средњи рок", рекао је Жипе, мада није рекао да ли је о томе успео да усагласи ставове с Ангелом Меркел.
Треба ли кући на климавим темељима нови спрат?
Жипе то образлаже оценом да је ЕУ јако ослабљена изласком Велике Британије и зато, како каже, "не можемо градити нови спрат наше куће чији су темељи постали климави".
Нужност збијања редова унутар ЕУ и целе Европе, и безбедносни елеменат су битни чиниоци у свеукупном сагледавању геополитике Европске уније на Балкану. Због тога се у анализи бриселског Центра за европску политику и наглашава да је улазак земаља Западног Балкана у ЕУ и користан и потребан.
Закључак париског Института за безбедност ЕУ је да је Унија имала видне економске користи, али је ојачала и стабилност свог и европског простора ранијим уласком нових чланица.
Српска влада је то очигледно имала на уму кад је одлучила да постави моћне полицијско-војне снаге на границе да би се спречили кријумчари који (из чланица ЕУ, Бугарске и Грчке) шверцују имигранте, да докаже важност Србије за безбедност ЕУ.
Анкете показују да не само нарастујуће популистичке снаге, већ и велика већина грађана ЕУ, укључујући Немачку, Француску, Аустрију, сад сматрају да су имиграција и тероризам повезани.
Извор: РТС
