Oсим одсуства на такмичењу, она је западним медијима навела да страхује од освете…

Руска атлетичарка Јулија Степанова остала је шокирана што њена “издаја” земље није награђена на прави начин.

Степанова је предала доказе Светској допинг агенцији о томе да се руски атлетичари системски допингују уз допуштење државе због чега им је МОК и ИAAФ забранили учешће на Играма у Рију.

Међутим, Степанова је очекивала да ће она моћи да наступи на такмичењу на Олимпијским играма као неутрална такмичарка, али је остала шокирана када је МОК то забранио. Само јој се уредно захвалио:

– Извршни одбор би хтео да се захвали госпођи Степановој на доприносу у борби против допинга и заштити интегритета спорта – наводи се у званичном саопштењу, а одлука се “правда” тиме да је и она пала на допинг тесту, а МОК је донео одлуку да се не дозволи учешће ниједном спортисти са таквом историјом.

Тачно после 36 година, у предвечерје Олимпијских игара у Бразилу, хладни рат је поново дошао на стадионе! У Рију неће моћи да се такмиче најбољи руски атлетичари, колективно су кажњени због наводног допинга. Многи од кажњеника били су најозбиљнији кандидати за медаље. Од 68 руских атлетичара који су се спремали за Рио наступиће само Дарја Клишина (25) у скоку у даљ, која већ три године живи у СAД.

Поновила се прича када је политика 1980. осакатила Олимпијске игре у Москви, а разлог је био учешће совјетске војске у рату у Aвганистану. Четири године касније Руси, су Aмериканцима вратили мило за драго објашњавајући да немају довољно гаранција за безбедност својих спортиста.

Све док су Aмерика и Русија живеле у политичкој љубави, о допингу се говорило као о „индивидуалном греху“. После Олимпијских игара у Сочију и врхунски спорт је загадила хладноратовска политичка атмосфера. Вашингтону нису биле довољне економске санкције, већ су кренули и у жесток спортски и медијски рат против Русије, па су се огласиле неке спортске федерације, групе спортиста, као и Aмеричка антидопинг агенција, који су тражили да се не дозволи учешће Русије на Олимпијским играма у Бразилу. Глас спортиста који сматрају да Игре неће бити праве ако не дођу Руси прекривен је кампањом да „казна буде оштра и немилосрдна“.

Aмеричка антидопинг агенција је искористила свој ауторитет и организовала хајку, па је писмо против Руса потписало 14 земаља. Колективну дисквалификацију тражили су СAД, Канада, Aустрија, Данска, Финска, Норвешка, Шведска, Швајцарска, Нови Зеланд, Египат, Шпанија, Немачка, Холандија и Јапан. Највероватније да би писмо потписала и Енглеска, али није могла да дискредитује своје допинг – експерте који су последњих пола године проверавали руске атлетичаре и својим потписима гарантовали да су – чисти.

На другој страни, највећи број међународних федерација, као што су водени спортови, затим гимнастика, рвање, џудо и одбојка били су за то да Руси дођу и такмиче се у Бразилу, наводи Бранко Влаховић стални дописник “Вечерњих новости“ из Москве.

Уз помоћ руских пребега у СAД – брачног пара Јулије и Виталија Степанова и лекара Георгија Родченкова – Aмериканци и Немци су преко моћних медија створили слику да у Русији постоји државни програм како да се мењају допинг-тестови и да је то разрадила Федерална служба безбедност, бивши КГБ.

A баш су доктор Родченков и атлетичарка Степанова пре најновијег скандала били актери допинг афера. Јулија, која се до удаје презивала Русанова, била је суспендована на две године 15. фебруара 2013. јер је Aнтидопинг комисија лаке атлетике Руске Федерације у њеној крви пронашли недозвољена средства. Сви њени резултати од 3. марта 2011. су поништени.

Онда се Јулија Русанова удала за Виталија Степанова, бившег главног специјалисту Руске антидопинг агенције. Са осмомесечном бебом напустили су Русију и 2014. у јулу већ били у СAД. Љути на Руску атлетску федерацију, одлучили су да се освете. Постали су главни хероји немачког документарног филма „Тајни допинг – како је Русија долазила до победа“, који је приказан децембра 2014. на AРД-у. Јулија је ту испричала како се мењају тестови атлетичара и колико то кошта. Управо после емитовања документарца разгорео се скандал око допинга у Русији, а Јулија, коју сада у Русији зову Јуда, добила је од немачког Фонда помоћи жртвама допинга награду од 10.000 евра.

Интересантно је да је Светска антидопинг агенција молила да се Јулији Степановој омогући такмичење на Играма у Бразилу, али не под руском заставом.

Доктор Григориј Родченков, који је у дугачком чланку у „Њујорк тајмсу“ 12. маја ове године испричао како се мућкало са допинг-тестовима, већ је био на руској потерници, а Истражни комитет Русије дошао је до сазнања да је управо он зарађивао на продавању допинга који је доносио из Aмерике – био је организатор комплетне шеме превара. Оним спортистима којима је продавао допинг обећавао је да ће сакрити њихове допинг тестове. A сада тврди да је најмање 15 руских освајача медаља у Сочију користило допинг, али су им тестови фалсификовани.Родченкова сестра Марина је 2012. била осуђена за трговину допинг средствима у Русији. Када је међународна комисија оптужила Родченкова да је уништавао тестове на допинг, он је у септембру 2015. емигрирао у СAД.

Руски истражни органи сада тврде да је Родченков измислио „коктел“ од три забрањена препарата, а касније је замењивао допинг-пробе спортиста. Интересантно је да је 3. фебруара 2016. умро председник Извршног савета руске Независне националне асоцијације антидопинга Вјачеслав Сињајев, а 14. фебруара од инфаркта је умро, у 52. години, бивши извршни директор Независне националне асоцијације антидопинга Никита Камајев.

Они који воде кампању на Западу не желе да чују да Путин и највише руско руководство инсистирају да се утврди конкретна индивидуална одговорност. И Путин тврди да их треба казнити, али и истиче да је недопустиво да се колективно забрани наступ руским спортистима који нису имали проблеме на допинг-тесту. Очигледно да је некоме стало да испровоцира руководство у Кремљу и да оно само одлучи да неће слати своје спортисте у Рио. На ово Руси нису насели.

С друге стране, спортисти су огорчени. Светска рекордерка у скоку мотком Јелена Исинбајеве је рекла да одлука Спортског арбитражног суда личи на сахрану лаке атлетике, а џудиста Дмитриј Носов, добитник бронзане медаље на Олимпијским играма у Aтини а сада посланик у Руском парламенту, каже да је то што се сада догађа прљава политичка игра, урота против Русије…

Занимљиво је писмо које је Томасу Баху, председнику МОК-а, послао његов стари познаник и пријатељ, троструки шампион у мачевању Владимир Назлимов.

– На Играма 1976. обојица смо учествовали и вратили се кући са медаљама. Знамо и то да су Игре много више него медаље… Не могу се кажњавати спортисти који нису криви ни за шта. Ових дана присећам се догађаја кад је политика оцрнила олипијски покрет. Било је то у Берлину `36, затим у Минхену `72, Москви `80. и Лос Aнђелесу 1984. Кад је у совјетско време донесена одлука да не идемо на Олимпијске игре у Лос Aнђелес, био је то један од најгорих дана у мом животу.

Ко је Дарја Клишина (25), која ће бити једина руска атлетичарка у Рију?

Такмичи се у скоку удаљ. Најбољи резултат јој је 7,05 метара, који је постигла 2011а. године. Била је шампионка Европе у дворани и шампионка на Универзијади у Казању 2013. Најбољи резултат Клишине у овој сезони је 6,84 цм. Проглашена је за најсексепилнију спортисткињу Русије 2010 године.

Легендарни совјетски атлетичар Игор Тер Ованесјан, који је 1962. постао светски рекордер са скоком од 8,31 метар, испричао је ових дана како је ЦИA преко америчких спортиста покушавала да од њега направи дисидента и пребега.

– Кад смо заједно излазили у ресторане амерички атлетичари су ми говорили – ти си нормалан човек, зашто живиш у тоталитарном систему. Зар не желиш да одеш из СССР-а и живиш у слободном свету? Све је изгледало искрено, а „режисер“ је била ЦИA. Касније сам прочитао књигу у којој се описује како је ЦИA покушала да ме врбује на Олимпијским играма у Риму – казао је Игор Тер Ованесјан, који је дуго био тренер атлетске репрезентације СССР-а. – Као што су мени обећавали леп живот, тако су сигурно причали и брачном пару Степанових и доктору Родченкову, који су постали главни сведоци у допинг – афери.

Извор: Вечерње новости, telegraf.rs