Пише: Предраг Ћеранић Будући да су САД и Турска били чврсти савезници, нарочито у погледу на сиријско ратиште и односу према Русима, Изетбеговићев пријатељски однос са Ердоганом Вашингтону није сметао. Међутим, након неуспјелог војног пуча, за који турски званичници оптужују Фатулаха Гулена, а неки и отворено криве Стејт департмент, ствари се мијењају. Више ништа није исто. Однос Ердогана и САД биће Изетбеговићу простор за размишљање, јер му политичко тло под ногама измиче. Што степен конфронтације Ердогана са Стејт департментом буде већи, Изетбеговићу ће бити теже. На примјер, ако Турска од БиХ затражи затварање Гуленових школа, што је амбасадор Турске у БиХ већ наговијестио, како поступити? Американцима се ревносно удовољавање Ердогану не би допало.
Изетбеговић наставља по инерцији да врши притисак, користећи отворене уцјене, на Републику Српску. Не увиђа да у првом пасусу са припремне конференције у Бриселу, приликом изјаве о Споразуму за придруживање и условима који се стављају пред БиХ, стоји да ЕУ подржава суверену БиХ састављену од два ентитета. Није написано да је БиХ држава, република и слично. За ЕУ, БиХ – то су два ентитета. Даље се у тексту који је срочен у Бриселу наводи да политичке партије морају сарађивати и доносити одлуке. Али, прашина око српског става према адаптираном Споразуму о придруживању подигла се како би се сакрио главни услов ЕУ, а то је Мостарски споразум, који није постигнут. Изетбеговић још није схватио да је политички кључ БиХ српско-бошњачки дијалог, и да је искрен договор са Србима о уређењу односа у БиХ и путу у ЕУ, једини начин опстанка БиХ као државе. Ако Република Српска повуче своју сувереност – БиХ престаје да постоји.
Док год је Изетбеговићу пут у ЕУ само средство за отимање надлежности и неутралисање Српске, напретка овој земљи неће бити. Да ли је Изетбеговић сигуран да га Вашингтон и Лондон у датом моменту неће пустити „низ воду“, што се Ердогану догодило? Да ли је сигуран да ће Русија мирно слушати нове ратне покличе у БиХ? А Српска ће спровести референдум без обзира на евентуалну забрану коју би могао донијети Високи представник.
С друге стране, што се Ердоган више удаљава од Американаца, то се више приближава Русији. Тако би начин на који у Русији мирно коегзистирају хришћани и муслимани могао постати образац и за БиХ. Уједно, ако би односе између балканских народа уређивали Турска и Русија, прије би Балкану донијело стабилност, него да то, као до сада, чине САД и Британци.
Извор: Правда
