Пише: Ања Филимонова
Пре свега то укључује војну компоненту – трансформацију Косовских безбедносних снага (КБС) у пуноправне Оружане снаге “земље”, у чију надлежност спада обезбеђење суверенитета и територијалног интегритета “Републике Косова”. То значи да су у територијалну целовитост “Косова” укључен и српски север Космета, четири општине (Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Северна Косовска Митровица) насељене апсолутном српском већином. Интеграција Срба са Косова и Метохије у “косовско друштво”, територијална целовитост и евроатланска интеграција Републике Косова од 1999. године улазе у “основни пакет” политике САД на Балкану. Вашингтон подвлачи: “процес ће радити само ако Брисел буде ставио до знања Београду да његова европска будућност зависи од реалне кооперације са Косовом”, фигуративно се изражавајући, “пут у Брисел за Србију пролази кроз конструктивне односе са Приштином”, “то је савршена порука. Брисел мора редовно да је понавља”.
Конгрес САД је већ призвао америчку администрацију да припреми “Косово” за пријем у програм НАТО пакта “Партнерство за мир”, а Косовске снаге безбедности – на трансформацију у “Оружане снаге”. “Косовски премијер” Иса Мустафа неуморно понавља да ће “косовске Оружане Снаге бити веома брзо формиране, то ће бити армија европског нивоа и ОС ће бити примљене у НАТО”. Едита Тахири, министар без портфеља, која је предводила преговарачки процес за завршно одвајање од Србије и формирање “косовске државности (скромно назван као “технички дијалог Београда и Приштине”), изјавила је да стварање Оружаних Снага Косова представља један од приоритета актуелне владе и то ће бити завршено до краја ове године”.
У фебруару 2016. године, Канцеларија за сарадњу и безбедност америчке амбасаде у Приштини позвала је КБС под командом Рахмана Раме на курс обуке Уједињене мултинационалне команде у војној бази Графенвере у Немачкој (Баварска). На фејсбук страници AFN Bavaria указује се на веома индикативан састав учесника: U.S. European Command (EUCOM), 2d Cavalry Regiment Reed Museum, 7th Army JMTC, U.S. Army Europe, U.S. Army Forces Command (FORSCOM), Stars and Stripes, KFOR Multinational Battle Group-East, KFOR Base Pristina, Косовске безбедносне снаге и U.S. Embassy Pristina, Kosovo». Војне вежбе су биле посвећене увежбавању вишег војног састава КБС. Тог истог фебруара 2016. године инструктори специјалисти из резервног састава америчке армије у Војној академији Приштине провели су за КБС тактичко-борбену вежбу на одрађивању указивања прве помоћи приликом рањавања. Крајем фебруара 2016. године, 257. одред америчке војне полиције прошао је припрему у центру за обуку у немачком граду Хохелфелс – за рад у мисији на територији Космета. Потом је одред био усмерен у америчку војну базу “Бондстил” на Космету. Укупно пет земаља-чланица НАТО пакта учествује у припреми “косовске армије”, 1100 бојевика те армије редовно пролазе обуку у војним академијама различитих земаља. Буџет будуће армије како се званично претпоставља, биће на нивоу 5,5 милиона евра годишње.
У том истом Хохенфелсу у новембру 2015. године, одржане су вежбе “Заједничка одлучност В”. Вежбе је организовала Европска команда Оружаних снага САД. За циљ вежби проглашен је развој оперативне сарадње копнених армија уз реализацију борбених операција у вишенационалној средини. У вежбама је узело учешће 99 војника 21. Пешадијског батаљона Друге бригаде Копнене армије Републике Србије. Биле су то четврте вежбе сличне врсте, у којима је узео учешће 21. Пешадијски батаљон РС. Укупно је у вежбама узело учешћа 4600 војника из 16 земаља, укључујући 10 земаља-чланица НАТО пакта. Остали су учесници Програма НАТО “Партнерство за мир”. Срби су одрадили борбене навике за “заједничке војне операције у вишенационалној средини” заједно са војницима из Албаније, Бугарске, Француске, Немачке, Литваније, Холандије, Норвешке, Румуније, Словеније, САД, Грузије, Црне Горе – “пун списак” стратешких вероватних противника Русије. Ради се о интероперабилности на нивоу одрађивања узајамног дејства командних штабова НАТО. Да подсетимо да је у јануару 2015. године генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг потврдио план стварања командних штабова НАТО у земљама Источне Европе – Естоније, Летоније, Литваније, Румуније, Пољске и Бугарске. Командни штабови НАТО постаће везивне тачке између националних армија и армија НАТО пакта.
Посебно скрећемо пажњу на следеће: током вежби одрађивала су се борбена дејства у условима “непријатељски расположеног становништва”. Били су пуштени у погон сви родови војске – од копнених армија, до авијације. НАТО и “русофобски пакет” одрађују широко развијене операције против “агресора”, који је на парламентарној скупштини НАТО пакта у Тирани био назван конкретно – то је Руска Федерација. Истакнимо још један узнемиравајући моменат: официри остатка Армије Србије масовно пролазе специфичну обуку у западним центрима. Тахт Блекберн, војни посланик САД у Србији, истиче да су “САД издвојиле седам милиона долара за проширење могућности базе Југ у области Бујановца, где се остварује обука за учешће у миротворачким мисијама… као и милион долара бесповратне помоћи за образовно усавршавање српских официра и подофицира у САД”. Војни посланик Велике Британије у Србији Сејмон Фицгибон развија тему: Срби и Британци могу заједнички учествовати у будућим миротворачким мисијама, то је “питање политичке воље”. Политичка воља српске власти на кооперативност са Западом по било ком захтеву који Запад истакне – од предаје Космета до интеграције међународних терориста у Србији, несумњиво постоји. Рад на промени свести српских генерала и официра од стране западног фактора остварује се посебно интензивно. То да НАТО окружује Русију са свих страна, остварује дубоку вишестепену припрему за вођење борбених дејстава против Русије – уопште није новост. После завршетка самита у Варшави, НАТО се концентрише на испуњење следећих задатака: дислокација четири мултинационална батаљона у Пољској, Литванији, Летонији и Естонији (покушај НАТО да размести своје контигенте на сталној основи, заобилазећи постојеће уговорене обавезе са Русијом; под њиховим покрићем Центра за психолошки рат ЦИЕ, планира се развијање информативно-психолошког рата против Русије), стварање Снага за брзо реаговање (у чији састав ће између осталих да улазе и војници из земаља које нису чланице НАТО пакта, они неће бити потчињени сопственом генералштабу, него командовању НАТО пакта), стварање сопствене обавештајне службе НАТО, распоређивање ПРО у Румунији (систем пресретања), уплата свакој од земаља НАТО пакта 2% на рат (отприлике 320 милијарди евра годишње) са перспективом увећања до 3%. Према речима Игора Конашенкова, званичног представника руског ресора одбране, “стиче се утисак да је НАТО – безазлена овца сатерана у ћошак, на коју са свих страна наваљују “грабљивци” у виду Русије и осталих земаља које нису под контролом САД”. Будуће “Косовске ОС” треба да уђу у састав балканских јединица НАТО пакта. Први корак на том путу представља укључење “Косова” у програм НАТО “Партнерство за мир” и “амерички конгрес је у мају 2016. године упутио администрацији САД захтев да изради основе за укључење Косова у програм НАТО “Партнерство за мир”. Сопствену подршку трансформацији КБС у армију пружили су, на жалост, и “Тачијеви” Срби (посланици у “Косовском парламенту – А.Ф.), Што потврђује “Министар безбедносних снага Косова” Хаки Демоли: “Ми смо успели да усагласимо позиције са српском мањином за обезбеђење гласова, да би КБС постала армија”. Хашим Тачи је најавио завршну фазу трансформације КБС у ОС, што се може остварити на два начина: променом Устава – за то су потребни и гласови српских посланика; променом закона о КБС – простом већином у парламенту. И тако, на Балкану је у току реализација стратегије и управљања хаосом средњег интензитета: “обојене револуције” у Македонији; Републици Српској; “грађанска иступања у Србији на којима ће се моћи искупити до 30 хиљада људи (снаге очигледно недовољне да би се поновио пети октобар, али сасвим довољне снаге да би се упозорила власт и одвукла пажња становништва од других процеса); убрзано привођење низа балканских земаља у НАТО пакт са неповратним прилагођавањем војног и политичког система под стандарде, управу и контролу НАТО пакта. На тај начин се ликвидира сама могућност доласка на власт снага које су способне да поставе питање о изласку земље из НАТО програма; стварање нове армије диверзантско-казненог карактера, која је способна да извршава задатке “дубоког гушења” вероватног супротстављања у случају почетка ратног конфликта НАТО са Русијом (“Армија Републике Косова”, јединице Албанаца у Македонији, наоружане формације Албанаца са југа Србије, не заборавимо на поптуно легитимну армију Републике Албаније). Супротставити се сличним уједињеним снагама није способна армија ни једне земље балканског региона. Формирање “Армије Косова” протиче по обрасцу Националне гарде САД. Тако је 10. јула 2016. године “Хаки Демоли, министар Косовских снага безбедности заједно са “командујућим” Рахманом Рамом, примио заменика помоћника секретара одбране САД Мајкла Карпентера. Према Карпентеру, подршка САД “сувереном, демократском, мултиетничком Косову”, као и раније, не подлеже сумњи, што смо “ми и показали – посредством наше подршке не само Косову, него и Косовским безбедносним снагама – преко обуке и наоружања које смо ми обезбедили”. Са каквим циљем – ништа не скривајући: “верујем да је добар део трансформације из безбедносних снага у оружане снаге урађен. Једном ће Оружане снаге Косова чувати суверенитет Косова” (овде се очигледно подразумева и територијална целовитост Косова, укључујући још увек српски север Косова и Метохије – А.Ф.). Инструкције о процедури трансформације звуче потпуно недвосмислено: мора да дође до уставне промене, до промене закона. Са војног аспекта планира се продубљивање сарадње САД и “Косова” укључујући нови метод припреме ОС Косова – обука војника КБС кроз америчку војску у Европи, а такође и у националној гарди Ајове (“државни” партнер “Косова”). “Република Косово” је у држави Ајови отворила инострани конзулат. “Државно партнерство” са Националном гардом отвара широк пут НАТО пакту за развој низа сопствених програма са КБС. Оне су се, са своје стране, као нови тип оружаних снага само са “базном припремом НАТО” могле уздићи на ниво “интероперабилности” са НАТО (оперативне узајамности) и добити свој завршни облик. Припрему “војника КБС” спроводи група инструктора не само из Националне гарде Ајове, него и, на пример, од Центра за обуку за миротворачке операције Републике Турске (PfP-Partnership for Peace Training Center). Почетком јуна 2016. године Хашим Тачи се у Бриселу срео са генералним секретаром НАТО пакта Јенсом Столтенбергом. Разговарало се о почетку политичког дијалога између Косова и НАТО пакта, узајамном деловању КБС и НАТО, преформирању КБС у ОС. Тачи је изразио спремност да учествује у миротворачким мисијама НАТО пакта, посебно тамо где смо се “ми специјализовали и имамо искуство”. Тачи зна шта прича. Јединице ОВК префарбане у Косовску полицију и Косовске безбедносне снаге, специјализовале су се на спровођењу диверзантско-кажњеничких операција против цивилног становништва, против регуларне армије они су се показали као апсолутно немоћни. Но, за то време док се одвија рестаурација ОВК у облик “Армије Косова”, Вашингтон и Приштина остварују “стратегију Север” ненасилним мерама. Тако “влада Косова”, упркос противљењу Срба из четири општине на северу Косова, намерава уз помоћ Брисела да спроведе попис становништва и уведе их у статистику “Републике Косова”. Истовремено, могућност градње насеља за Србе у општини Звечан (који се враћају у завичај – тај пројекат се зове “Сунчана долина”), категорички је одбацила Едита Тахири. Тај, по њеним речима “политички пројекат са циљем измене структуре становништва севера”, “ни на који начин не може добити дозволу”. Иса Мустафа као “премијер” косовске владе, одмах је изјавио да он неће дозволити “градњу у том крају”. Америчка амбасада за сваки случај објашњава онима који не схватају: сви пројекти градње на Косову морају проћи кроз правно поље Косова са одговарајућом сагласношћу косовске владе. У резултату тога, питање о изградњи насељеног пункта за Србе који желе да се врате на Космет, имајући у виду консолидовану позицију Вашингтона и Приштине, заједно са мистичном Асоцијацијом српских општина, може бити затворено. Викторија Нуланд, која је посетила Косово почетком 2016. године, одржала је преговоре са представницима Срба у “косовској влади” – и очигледно је обезбедила без противљења од стране “мањине” слободу пролаза закона потребних САД и “Косову”. Преодољевање евентуалном српском противљењу, обезбеђење проласка закона који претварају КБС у ОС без икаквих препрека – све то је у фокусу основне пажње Нуланд. “Председник Косова” Хашим Тачи је после сусрета са Нуландовом изразио јединствено мишљење: Косово не може прихватити да Београд има право вета на формирање косовске армије. Из тога следи да је формирање “Армије Косова” у Вашингтону принципијелно решено. Са јасним задацима указаној армији: обезбеђење територијалне целовитости и суверенитета НАТО-нарко-џихад-државе. Нешто раније, вероватно због превентивног застрашивања, поново се огласила Албанска национална армија (АНА – крило које се одвојило од Албанске националне армије после догађаја у Македонији 2001. године) која је у овом тренутку дислоцирана у различитим деловима Космета, Албаније, Македоније и на југу Србије. Она има штаб, подељена је на батаљоне, има своје специјалне јединице, ужива подршку становништва. У априлу 2016. године, наоружани бојевици Албанске националне армије регистровани су у јужном делу Косовске Митровице. Појавило се саопштење “главнокомандујућег армије” у коме он позива “на припрему за даљи рад на заштити националних интереса”, пошто “паралелне структуре муче аутохтоне Албанце” (!). На тај начин судбина четири српске општине (које самим својим присуством, без било какве подршке и заштите државе Србије, ометају реализацију “пуне независности”) је предодређена: исељавање или потпуна асимилација. Да истакнемо да су, по већ уобичајеној традицији, на тајанствен начин пажњи високих представника САД промакле такве чињенице, као, на пример, трансформација некадашње престонице српске државе (Призрена) у глобални центар чувања и пребацивања тешких наркотичких препарата – хероина и кокаина, притом латиноамеричке производње – даље у Турску и Албанију. Европска Унија је 14. јуна 2016. године поново у ултимативном тону затражила од српских власти да примене све споразуме постигнуте у оквирима дијалога Београд-Приштина. Да не би било неразумевања, известилац Европског парламента за Србију Давид Меккалистер је дао програмску изјаву, по тачкама побројавши западне, потпуно “демократске” захтеве, који, такође по већ створеној традицији, звуче као наређење чије је извршење обавезујуће. И по правилу, таква наређења српска власт извршава без противљења. И тако, од Србије се очекује “очевидно и реално учешће у побољшавању односа са Косовом”; усаглашавање српске унутрашње и спољне политике са курсом ЕУ, У том смислу и када је реч о Русији. Русија, према тврдњама Меккалистера “мења европске границе, покушавајући да рашири свој утицај и контролу над деловима територија суседних земаља. То је један од разлога зашто Србија мора да уложи озбиљне напоре на усаглашавању своје спољне политике и политике безбедности, укључујући и политику у односу према Русији, са политиком Европске уније”. У закључку је Меккалистер подржао Србију “ на путу продубљења веома добре и плодотворне сарадње са НАТО пактом”. Тако је западни диктат лишио српско руководство последњег – инстикта самоодбране. Одмах за падом четири српске општине на северу Космета не само да ће се херметички затворити територија са динамичким развијајућим криминалом глобалног нивоа, него је овде већ формирана и армија са веома специфичним профилом делатности. То је права армија, “приобучена” за диверзантско-терористичке, као и кажњеничке операције. Имитација бурног политичког живота у Србији служи за одвлачење пажње и прикривање озбиљне војне и терористичке делатности од стране албанских сепаратиста и њихових “наручилаца” на Косову и Метохији. То прикривање потпуне предаје Косова – са стварањем базе која ће дозволити мењање границе и етничке структуре читавог региона. Главни циљ је – одстрањивање Русије. Тамо где су Албанци, Русије више никад неће бити. Ради тог главног циља и спроводе се бесконачне, ситне и крупне, операције “одвлачења пажње”. У том процесу сваком учеснику је одређена своја сопствена улога. Претња је створена непосредно за Србију и посредно за Русију. Делимично су успели да дезорјентишу српски народ, захваљујући блокади информација скривају се истинске размере онога што се догађа на Косову. Запад своје намере не скрива: њему је потребна специфична албанска армија на Косову и Метохији. Тој армији, упркос информативном авиотажу поводом званичног статуса армије, у суштини и није потребно да добије званично признање. Довољно је то што армија фактички постоји, она се у потпуности може искористити већ сада. Аналогно директно чланство балканских земаља у НАТО пакт такође није принципијелно. Промењен је сам приступ: важно је само постојање армије, иако без званичног статуса. Још је важније стављање на располагање територије, војних и других објеката, инфраструктуре, веза, информација – но, без директног чланства у НАТО. На тај начин САД и алијанса у пракси располажу неопходним могућностима и инструментима. Србија је у војном плану толико ослабљена, да је престала бити озбиљан регионални фактор као такав. Мобилизација свих албанских јединица на Косову може се спровести за два-три дана. Поред тога, савезнички споразум између “Косова” и Албаније (2013) омогућава да се уједине армије “две земље”. Таквим уједињеним снагама у региону се не може супротставити нико. То је реална опасност на коју Србија нема одговор. Процеси који су инспирисани на Балкану, војно-политичка активност САД и вежбе НАТО пакта показују: ради се о припреми жестоког, вишефункционалног, вишестепеног наступа на Русију са интензивним укључењем како “Косова”, тако и Србије (учешће Србије у Програму НАТО “Партнерство за мир”, потписани пуни споразум СОФА 2014. године, прелазак на виши стадијум сарадње са НАТО током 2015. године, учешће у скупштинама и самитима НАТО пакта које носе недвосмислен антируски карактер). Извор: fsksrb.ru
