Блиц је представио десет ставки које ће у Уставу сигурно бити промењене или се о њиховој промени озбиљно размишља:
1. Бирање чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца - уместо именовања у Скупштини да постану саморегулаторно тело 2. Брисање преамбуле о Косову - како би Бриселски споразум био примењив у пракси
3. Смањење броја посланика - СНС, СПС и њихови коалициони партнери залажу се за смањење посланика са 250 на 150
4. Промена начина бирања председника државе - Томислав Николић заложио се за избор председника у парламенту, подржавају га и неке опозиционе странке
5. Слободно препуштање мандата посланика странци - јасно у Уставу истакнути да мандатом слободно располаже посланик
6. Увођење повереника за информације од јавног значаја и равноправност у Устав - дати им могућност да предлажу законе
7. Увођење интегративне клаузуле - примат европског законодавства над домаћим
8. Омогућавање странцима са пребивалиштем у Србији да гласају за локалне органе власти
9. Омогућавање грађанима Србије да гласају за европски парламент
10. Поједностављење процедура за измену Устава - Србија ће до уласка у ЕУ најмање два пута морати да мења највиши правни акт, а за то јој је неопходна двотрећинска већина у Скупштини и више од 50 одсто изашлих бирача на референдуму
За већину ових ставки, неопходно је расписивање референдума. Устав предвиђа да премабула о Косову може да се мења искључиво уз сагласност грађана.
Бриселски споразум неуставан
- Да би споразум Београда и Приштине био примењив, у Уставу не треба да пише да је КиМ део Србије. Иако се Уставни суд није изјаснио о Бриселском споразуму, јасно је да је он неуставан. То се очигледно мора решити до краја 2017. и то је један од послова који отежавају позицију манадатара - каже за Блиц Владимир Петров, професор Уставног права. Пред улазак у ЕУ, а врло вероватно истовремено са одржавањем референдума о чланству у Унији, грађани Србије ће одлучивати и о примату европских закона над домаћим.Обавезне измене
- На крају процеса придруживања у Устав ће бити уведена интегративна клаузула, која предвиђа да закони који су усвојени у Бриселу, аутоматски важе и у Србији. Такође, у највишем правном акту требало би буде наведено гласање грађана Србије за Европски парламент, али и гласање странаца са пребивалиштем у Србији за локалне органе власти - наводи др Владимир Међак, правни саветник у преговарачком тиму Владе за приступање ЕУ. Највеће странке у Србији више пута су се заложиле за смањење броја посланика у Скупштини Србије, са 250 на 150, док је Томислав Николић предложио да се председник државе бира у парламенту.Извор: Блиц
