Пише: Александар Шпунт

Објашњење за игре је јасно.

Само што је амерички Сенат – горњи дом Конгреса САД – одобрио предлог закона S. 2943 који дефинише буџет Пентагона за 2017. финансијску годину, а пре неколико недеља тај закон је усвојио Представнички дом.

Посебност формирања војног буџета у САД је у томе што се прво одобрава формални буџет – оквирни документ који најпре одређује приоритете Америке у одбрани, а конкретне цифре које су повезане са тенковима, топовима и авионима, пропрате акти годишњег конкретизовања буџета, мало приметни за лаике.

Тако је удобније за све – за лобисте, војску, „станаре“ Капитола и Беле куће. Мање буке, више real politic.

Али, чим конкретне цифре и модели тенкова, авиона и подморница постану познати – сви одрасли дечаци из пристојних војних аналитичких издања одушевљено почињу да се „играју малог рата“.

Дакле, ако сутра буде рат, ако сутра буде војних похода – ко ће кога победити у окршају Русије, САД и Кине?

Данас само САД имају ловце пете генерације – тешке F-22 и лаке F-35 који су у оперативној употреби.

Програмски буџет штедње председника Обаме довео је до тога да уместо 750 борбених машина, у наоружању америчког РВ има свега 183 „Раптора“ F-22, што је очигледно недовољно и за решавање данашњих задатака.

За Пентагон је непријатна чињеница да су америчке снаге ратног ваздухопловства морале да ради решавања задатака у Сирији повлаче своје „Рапторе“ са борбеног дежурства на приоритетном арктичком правцу.

При том, Кина истовремено ради на развоју четири модела авиона пете генерације. J-31 дебитовао је на међународним изложбама 2014. и добио највише оцене од пробних пилота САД.

Много мање се зна о J-20. Први прототип тешког двомоторног J-20 полетео је у децембру 2010. са аеродрома који припада државном концерну „Ченгду Аероспејс Корп“ на југоистоку Кине. Подаци сателитског извиђања показују да је J-20 са трупом димензија од 67 стопа до сада најтежи авион пете генерације са највећим габаритима.

Два најновија пројекта кинеских снага РВ, J-23 и J-25, за сада постоје само у саопштењима званичних пропагандних медија Народне Републике Кине и у нагађањима.

Русија развија само један модел ловца пете генерације, али судећи по подацима светских аналитичких центара, Руси су кренули другим путем – путем формирања универзалног ловца, нешто налик на концепцију „главног тенка“, која је данас постала доминантна у копненим операцијама.

Крајем 2016. или почетком 2017. вероватно ће ући у експлоатацију Т-50. По мишљењу међународних експерата, авион познат и као ПАК, показао се мање невидљивим од „Раптора“, али са неупоредиво бољим летним карактеристикама – веће маневрибилности, борбене жилавости и са најбољим потенцијалом за напад.

Експерти данас говоре о предностима САД – али само зато што су њихове летелице пете генерације већ на дежурству у јединицама. Без сумње, будућност припада Кинезима или Русима.

Американци то схватају и покушавају да хитно поправе положај на рачун испорука јапанског ловца пете генерације Х-2. Према томе, на небу је у пуном јеку трка „невидљивих“.

Најстарије складиште тенкова великих војних сила налази се у САД. Америчка армија добила је први М-1 Абрамс пре скоро четири деценије – 1980.

Наравно, од тада је тенк претрпео толико промена, рачунајући и систем оклопа, трансмисије и наоружања, да ништа, сем кућишта „Абрамса“, данас не подсећа на осамдесете.

Русија развија прототип Т-14 на платформи „Армате“. По мишљењу западних војних експерата, он се сада више ослања на познати образац прошле генерације- Т-90А.

Руска војна издања то категорично одбацују и тиме изазивају недоумицу код западних колега.

Ради се о томе што је Т-90А – једина перспективна борбена машина која је прошла проверу на бојном пољу. Читав свет су обишли снимци директног поготка Т-90 ракетом америчког система TOW у Сирији – система који је до тада сматран за „савршено оружје“ против тенкова. Тада је руска машина само отресла прашину и наставила бој – не изгубивши ни способност маневра, ни у способности за борбу.

Т-90А, који је уведен у наоружање 2004, у почетку је био опремљен аутоматским пуњачем, активном заштитом, даљинским управљањем ватром, митраљезом и топом калибра 125mm, мало већим него код америчког. При том, посада може да гађа противтенковским навођеним ракетама непосредно из топа.

Као и Русија, и Кина данас има у наоружању неколико типова општих тенкова и активно ради на развоју нових. У центру пажње међународних експерата налази се тенк који се у специјалној документацији условно означава као „Тип 99“.

Тенк је опремљен 125mm глаткоцевним топом са аутоматским пуњачем, који такође може да гађа ракетама.

У јавности нема података о тестирањима „Типа 99“ на гађањима, али по мишљењу европских и северноамеричких војних експерата кинеска машина по издржљивости мало заостаје за западним и руским тенковима.

Ратна морнарица САД има 14 стратешких подводних носача ракета, са укупним арсеналом од 280 нуклеарних ракета, 4 подморнице носаче крстарећих ракета са по 154 крстареће ракете „Томахавк“ свака и 54 нападне подморнице на нуклеарни погон опште намене.

Русија има само 59 подморница, али је, како истичу светски војни аналитичари, у последње време смањење њиховог броја довело до изразитог повећања квалитета флоте. Нуклеарне подморнице Русије данас су по невидљивости потпуно равноправне са својим западним панданима.

Русија такође ради на новим типовима подводног оружја укључујући торпеда огромне разорне моћи која су намењена нападу на копнене циљеве. Аналитичка издања такође истичу приметно повећање обучености посада.

Кина има само пет нуклеарних ударних подморница, 53 дизел подморнице, као и четири нуклеарне подморнице са балистичким ракетама. Народноослободилачка армија Кине схвата да је подводна флота приоритет за оружане снаге Кине и, како истичу амерички обавештајни извори, данас се концентрише управо на том фронту.

Све то су, наравно, само ратне игре налик на све популарнију у свету руску играрију министра Шојгуа – „Тенковски биатлон“. Ипак, у свим тим истраживањима постоји и други подтекст, који нимало није за игру.

Управо таква премеравања показују општи ниво технолошког развоја водећих светских сила. То се не мери бројем ајфона, верујте ми…

Извор: fakti.org