Чак четири напада у којима је било мртвих и рањених потресла су недавно Немачку. Последњи у низу извео је Сиријац којем су немачке власти одбиле да издају азил. Он је прексиноћ активирао бомбу на музичком фестивалу у Баварској, при чему је страдао, а у експлозији је рањено дванаесторо људи.
Док полиција и безбедносне службе утврђују да ли су ови напади повезани са Исламском државом, јасно је да нема безбедног места на планети. Терористи делују на јавним местима, где се окупља много људи, чак и деца, а само у јулу били смо сведоци стравичних напада, пре свега у Француској, али и у другим земљама.
Шта је довело до пораста броја терористичких напада у земљама западне Европе? Да ли овакви инциденти прете Србији?
„У овом тренутку нашој земљи не прети опасност од тероризма, али ни од миграната. То не искључује појединачне инциденте, пре свега са мигрантима, које су напросто статистички неминовна појава”, каже за „Политику” Драган Симеуновић, професор Факултета политичких наука и стручњак за тероризам.
Према његовим речима, број инцидената који се могу довести у везу са муслиманима мигрантима у Немачкој био је доскора веома мали. Разлог за то он види у томе што су муслимани мигранти у Немачкој дошли из Турске, која је, према његовим речима, много мање радикализована и верски оријентисана средина од многих земаља на Блиском истоку.
„Међутим, приливом миграната пре свега из Сирије, Ирака и Авганистана, ситуација у Немачкој се мења и расте степен опасности”, сматра Симеуновић.
Индивидуални чинови насиља, чак и када су политички мотивисани, не морају увек нужно бити и тероризам, додаје овај професор.
„Терористи не делују само у саставу организација или само по њиховом наређењу. Веома је честа могућност брзе и изненадне политичке и верске радикализације уколико је укрштена са неким животним околностима починиоца насилног акта. Не може се, у име апсолутне безбедности, контролисати сваки мигрант или становник муслиманске вероисповести. Потребно је донети генерална решења која смањују степен фрустрације код миграната, као што су брзина и вероватноћа добијања статуса азиланта, прихваћеност околине и слично”, наводи Симеуновић.
Према његовом мишљењу, у те сврхе требало би изградити не само нове законске и безбедносне инструменте већ и потпуно нови модел интеграције који ће много више водити рачуна о жељама и могућностима миграната да се интегришу. „Досадашњи модел интеграције већ скоро два века у Европи доживљава потпуни фијаско. Као што је приметно, у Великој Британији и Француској већ шест генерација миграната релативно је слабо интегрисано у европске културне и друштвене токове, а о религијским интеграцијама да и не говоримо”, закључује Драган Симеуновић.
Немачка, као најјача или централна држава у ЕУ, која има изузетно ефикасан безбедносни и обавештајни систем до сада је успешно одолевала организованим џихадистима, сматра Милан Мијалковски, стручњак за антитероризам и професор Факултета безбедности у пензији.
„Међутим, такозвана Исламска држава, одавно је донела одлуку и то јавно саопштила да треба нападати цивиле на западу на сваком месту у свако доба дана, користећи сва расположива средства”, наводи Мијалковски.
Овај стручњак за антитероризма сматра да, за разлику од безбедносних служби, политичке структуре западних земаља још не схватају са ким имају посла и са киме су у рату.
„Џихадисти производе младе терористе који под идеологијом доносе одлуку за напад, а зна се који је крајњи циљ. И ако има такав циљ, одабраће било које оружје да га изврши (камион, мачету, секиру, ватрено оружје). Службама је много лакше да штите државу од терориста у организованим групама него од таквих појединаца. Вероватно ће у догледно време службе наћи неки оптималан систем одбране и од њих.
Према проценама Мијалковског, Србија није у средишту приоритета терориста.
„Ми њима нисмо толико важни, немају разлога да нас нападају сада. То за њих само може бити контрапродуктивно, јер би на тај начин закомпликовали ситуацију на балканској рути миграната”, каже Милан Мијалковски.
Извор: Политика
