У комбинезону рекламне кампање за Бернија Сандерса вам је и иначе вруће. Али на подневном сунцу у Филаделфији, када се жива диже на 36 степени, у комбинезону кипи. Али Оскар Салазар је ипак навукао тај свој Сандерсов комбинезон и крије се у сенци надстрешнице пред Сити холом са боцом хладне воде у руци. Људи му се обраћају, неки узимају „Бернијеву“ рекламну фотографију, неки му само упућују неколико речи подршке и разумијевања.

Оскар је у Филаделфију дошао из градића Слипи Холоу, савезна држава Њујорк, око 200 километара одавде. Тај комбинезон је редовно носио у предизборној кампањи на митинзима које је одржавао Сандерс, али са тим је готово. Његов политички идеал је сада отворено подржао кандидатуру Хилари Клинтон, оставивши многе своје уверене следбенике помало на цедилу. "Не желим да бирам само мање од два зла“, каже нам Оскар. Међу посетиоцима конвенције Демократа, која је ноћас завршена тако што је Клинтонова одабрана старомодном акламацијом, има много оних који нису одушевљени исходом. Свом силом и снагом која им је остала на летњем сунцу, њих стотину или две стотине јасно су поручили Клинтоновој да није њихова изабраница. Јер у предизборној борби управо је она била „велики ђаво“, већи непријатељ чак и од Доналда Трампа. "Она је изданак тог нашег једног процента“, каже нам Карла Рејес. Мисли на оних један одсто становништва који све имају, све могу и све одлучују. То показује и плакатом који носи: Еитхер Wаy, Wалл Стреет Wинс – Овако или онако, побеђује Вол Стрит.

Прљава игра против Сандерса

Како је могуће, питају се Сандерсови првоборци, да је Хилари Клинтон млитавом кампањом победила њиховог кандидата којег држе правим представником грађана ове земље? Неки сумњају у изборне манипулације. А одувек су веровали да је врхушка Демократске странке била против њиховог Сандерса. Сада за то имају и доказе. Викиликс је објавио око 20.000 електронских писама челника Демократа и то је као бомба одјекнуло уочи конвенције. Кореспонденција показује да су председница странке Деби Wасерман Шулц и многи други у врху отворено подржавали Клинтонову и саплитали Сандерса. Заправо, то се могло и очекивати јер Сандерс не седи у америчком Сенату као представник Демократске странке, него као независни кандидат. Ипак, поступак избора кандидата странке би барем теоретски требало да буде поштен и праведан према свим учесницима па је тако то Викиликс обзнаио велики скандал. Сандерс је затражио оставку председнице странке, што је она и учинила само неколико сати након открића. Заправо, њено име било је на свакој пропусници делегата на конвенцији коју они носе око врата – формално, председница странке је домаћица конвенције. Јер једноставно није било времена да се штампају нове пропуснице.

Позната музика за делегате

На самој конвенцији, на великој позорници је наступио и Пол Сајмон (из дуета Сајмон & Гарфункел) како би музиком поздравио окупљене делегате. Са „јефтиних“ места високо и далеко од позорнице је певач тек малена мрља у даљини. Али његова изведба А Бридге Овер Троублед Wатер допире до сводова и диже делегате на ноге. То није само песма и химна данас већ зрелијег нараштаја који се још сећа покрета Флоwер Поwер из шездесетих и седамдесетих. То је и порука и позив демократима на јединство пред „узбурканим водама“ председничких избора – јер је Пол Сајмон са песмама дуета често наступао баш на манифестацијама Бернија Сандерса. Сада пева на конвенцији где се бира Хилари Клинтон. Сукобима треба да дође крај, сада смо сви заједно у истом чамцу. Берни Сандерс је сам иницирао представу уједињености странке. Хилари, то је ипак много боље од Трампа, сматра времешни левичар. „Желим да захвалим 13 милиона гласача који су гласали за политичку револуцију, дајући нам 1.846 делегата на овој конвенцији“, обратио се са бине најпре славећи себе. Бучно одобравање у делу дворане са његовим присталицама. Али убрзо Сандерс чује негодовање тих истих људи док говори да „свако објективан мора доћи до закључка, на темељу њених начела и лидерских способности, да Хилари Клинтон мора постати следећа председница Сједињених Америчких Држава“. Сандерс ипак и својим фановима може засладити горку кандидатуру Хилари Клинтон најављујући страначку платформу Демократске странке. Разуме се, ту ће се наћи и многе „леве“ идеје, које је политички естаблишмент у Америци донедавно проклињао као „комунистичке“. Баш како би задовољила милионе који су одушевљени Сандерсом, и Клинтонова је прихватила партијски програм који Сандерс у Филаделфији назива „најлевљим у историји Демократске странке“. Бесплатно школовање за студенте из средњег сталежа, минимална сатница од 15 долара, коренита реформа банковног система.

Много – али да ли је довољно?

Џенифер Роуд, једна од оних који подржавају Сандерса, ипак сматра да више од партијског програма Демократе сада уједињује заједнички непријатељ. Каже, све јој је постало јасно прошле седмице када су републиканци кандидовали Трампа, којег сматра „застрашујћим непријатељем слободе“.Ипак, за најзагриженије Сандерсове присталице ништа од тога није довољно како би свој глас дали Клинтоновој. Док се још зноји у комбинезону својих идеала, Оскар Салазар размишља да пређе у табор друге странке, код Зелених. Прати, каже, оно што ради кандидаткиње те странке за председницу Џил Штајн. "Она се залаже за много тога за шта се залагао и Сандерс, али мислим да њој могу више веровати.“ То су можда добре вести за Џил Штајн, али шта то значи за Хилари Клинтон? Колико разочараних демократа је неће подржати? Сећа се Клинтонова добро 2000. када је демократа Ал Гор изгубио од Буша Млађег баш зато што је велики број гласова отишао Зеленима. Кампања Демократа ће, нема сумње, бити украшена ратоборном реториком не би ли у Белу кућу по први пут засела једна жена. Након унутарпартијске битке, Клинтоновој за рат против Трампа треба што више савезника. Извор: Долче Вела