Пре неколико дана је Трамп, републикански кандидат за председника САД-а изазвао лавину реакција с обе стране Атлантика изјавом да под његовим водством САД неће аутоматски бранити неку другу чланицу НАТО пакта ако буде нападнута, што би требало да буде основна обавеза сваке чланице највећег и најмоћнијег војног савеза на свету. Када су Трампа упитали би ли бранио државу чланицу НАТО-а ако је нападне Русија, он је одвратио "ако су испунили своје обвезе према нама, онда да". Од Трампових су се изјава одмах оградили високи републикански и демократски званичници па је између осталог и утицајни републикански сенатор Мич МекКонел рекао да се "не слаже с Трамповим изјавама и да ће САД свакако бранити било коју чланицу НАТО пакта ако је неко нападне". Још је директнији био је бивши адмирал Џејмс Ставридис који је Трампове изјаве назвао дестабилизујућим. - Оне стварају дубоку несигурност код наших савезника и дају Путину велики повод за славље - рекао је адмирал у тексту за "Форџин Полиси". Чак је и Трампов избор за потпредседника Мајк Пенс опрезно је рекао да ће САД испунити своје обвезе из оснивачког уговора Пакта. Но, изјава је свеједно узнемирила неке од земаља чланица, поготово три балтичке државе (Литванија, Летонија, Естонија) које се највише осећају изложенима могућој руској претњи. Није се једном догодило да су руски авиони летели на рубу њиховог ваздушног простора ове године, а душу им није олакшала ни велика војна вежба почетком ове године којом су Руси наводно симулирали копнени напад на "североисточни крак" НАТО пакта. Политичари у тим државама одмах су нагласили да испуњавају своје обвезе према пакту, међу којима је најважнија потрошња на обрану, која би требала износити најмање 2% државног буџета. Председник Естоније то је написао и на својем Твитер профилу и додао да се грађани његове државе заиста осећају као да су под претњом. У сваком случају, НАТО од ове године на своје источне границе размешта већи број војника и различитог оружја и сасвим је сигурно да и унутар савеза нико не узима потенцијалну претњу од стране Русије здраво за готово. Па ипак, чињеница је да Американци далеко највише доприносе савезу и да су годинама критиковали европске државе да не троше довољно на обрану - Трамп је тек први који је имплицирао да би то могло имати снажних последица по НАТО. Трампову изјаву треба посматрати највише у контексту изборне кампање у којој је републикански кандидат ставио снажан нагласак на критику свих могућих међународних уговора о трговини па је ово тек продужена "провала" на истој разини, иако врло вероватно неуспела. Наиме, чак 77 посто Американаца сматра да је НАТО пакт добар за њихову државу.

Турска

Други, потенцијално већи проблем за НАТО је статус Турске. Након неуспелог војног пуча (или успеле подвале Ердогана, како шпекулишу теоретичари завере, али и не само они), турски је председник кренуо у масовне чистке кадрова наводно повезаних с пучем. Више десетина хиљада људи по различитим секторима, од војске и полиције, преко судства па до образовања, је притворено, отпуштено или суспендовано. Ердоган је прогласио ванредно стање и државом неометано влада декретима, што је забринуло многе високе политичаре из држава НАТО пакта. Тако је амерички државни секретар Џон Кери назначио да САД и друге чланице пакта помно прате догађања у Турској: - НАТО има обавезу у односу на демократију и НАТО ће врло пажљиво размотрити шта се догађа. Много људи је ухапшено и то врло брзо - рекао је Кери. Кад томе додамо и све топлије односе Ердогана с Путином, којем се покорно извинио због рушења руског бомбардера прошле године (и притом кривицу свалио на пилота, по новоме присталицу пуча), јасно је да су у савезу барем мало сумњичави према Турској. Треба ипак подсетити да су Португал и Грчка (а и сама Турска, у више наврата) својевремено имале војну власт на челу државе као чланице НАТО-а па их то ипак није коштало искључења, тек ускраћивања суделовања у бирократским структурама савеза. Даље, све и да неку државу желе да избаце из савеза, за то напросто није предвиђен никакав механизам. Стога, Си-Ен-Ен-ов новинар закључује да НАТО ипак неће искусити потрес какав је затресао ЕУ. У Белу кућу ће ионако највероватније, тврди он, ући Хилари Клинтон, велика поборница пакта позната по агресивнијем ставу у спољној политици, а све и да уђе Трамп мало ко верује да његове изјаве служе ичем другом осим дизању властите популарности. Плус, нико од америчке политичке и војне елите не жели да изађе из савеза. Што се Турске пак тиче, реч је о другој највећој војсци НАТО пакта која је итекако битан фактор на Блиском Истоку, па ће НАТО и ту још једном зажмурити кад је у питању демократија и њено спровођење.

Извор: jutarnji.hr