Правда

Пише: Александар Павић На основу чега? По њеним тадашњим речима, Американци су драстично поделили Турску изнутра, тако да Ердоган више не ужива подршку какву је уживао пре две-три године. Предвидела је да ће Ердогана заменити „неким много горим“. Посебно је био занимљив њен увид да су неки моћни кемалисти из главне опозиционе Републиканске народне партије – партије коју је основао сам Ататурк и која је утемељила нову турску републику на основама секуларизма и „европеизације“ – направили до скоро незамислив савез са покретом „муле“, „фундаменталисте“ и „терористе“ Фетулаха Гулена. То би, по њеним речима, била још једна „Гладио“ операција, посредством које би „владари вратили турску власт под своју контролу“.

По Едмондсовој, рушење Ердогана почело је још 2012-13. протестима на тргу Таксим у Цариграду, иза којих је такође формално стајао Гулен. Међутим, она тврди да је он само „сенилни старац“ и обична фигура која живи у „замку“ у Пенсилванији под заштитом огромног обезбеђења и борбених хеликоптера „Апач“. По њој, Гуленово царство на глобалном нивоу вреди између 22-28 милијарди долара (Вилијам Енгдал цитира процену америчких владиних извора од 25-50 милијарди долара), и власник је највећег ланца приватних школа у САД, као и оснивач, „заједно са својим ЦИА контролорима“, више стотина џамија, школа и медреса широм света, најпре у Централној Азији и на Кавказу, с циљем ширења амерички-контролисане исламизације и глобалне дестабилизације, поготово на пост-совјетском простору Централне Азије, све до Кине.

(У том смислу је индикативан један Гуленов цитат из 1997: „Турска… данас обухвата 60 милиона људи. Заједно са Турцима Централне Азије, то је 120-130 милиона. Ако успе да сруши Кинески зид и уједини се са тамошњим Турцима, то ће бити 300 милиона.“)

Сибел Едмондс такође истиче да је део турске војске током последњих 25 година „инфилтриран“ од стране „ЦИА-Гуленове“ мреже, заједно са значајним делом турских полицијских снага, судова и медија. Стога би било наивно читати западне замерке на садашњу – али и неке пређашње – Ердоганове напоре да очисти државне институције од припадника и/или производа ове мреже у „про-демократском“, па и „про-секуларистичком“ кључу (јер би онда критике на рачун неких других западних миљеника, попут Саудијске Арабије, морале да буду свакодневне, и то више пута на дан), у светлу чињенице да је ЦИА-контролисана фигура Фетулах Гулен још опаснији исламиста и присталица увођења шеријатског система. (Како истиче Енгдал, када је Гулен побегао у САД 1999. године, турско тужичаштво је тражило десетогодишњу затворску казну против њега, оптуживши га да је „основао организацију чији је циљ уништење секуларног државног апарата и оснивање теократске државе“.)

Треба додати и то и да Едмондсова – али не само она – указује на финансијске везе између Хилари Клинтон и покрета Фетулаха Гулена и његових присталица, што већ само по себи говори колико је Гулен повезан са агресивним глобалистичким пројектом вашингтонских неокон-неолибералних јастребова.

Осим што је била можда прва која је јавно предвидела покушај преврата у Турској, зашто је битно шта Сибел Едмондс има да каже о Турској, Ердогану и Гулену уопште?

Сибел Едмондс је, сплетом околности, упозната са неким од најчуванијих мрачних тајни везаних за сарадњу америчких служби, дипломата, државних чиновника и политичара и светских терориста и криминалаца у прању новца, нарко трговини, продавању нуклеарних тајни и сличним радостима, због чега је америчка влада још од 2002. године, систематски ућуткује. Наиме, као особа рођена у Турској – турско-азербајџанско-иранског порекла – Едмондсова се запослила у америчком Федералном бироу за истраге (ФБИ) у септембру 2001. после напада на Светски трговински центар као специјалиста за турски језик (уз Фарси-персијски и азербејџански турски).

Била је ангажована на превођењу тајно снимљених разговора турских дипломата и њихових политичких мета у САД, што јој је омогућило да проникне у дубину турско-америчких односа на нивоу „дубоке државе“, односно паралелних структура које делују мимо, а често и без знања званичних институција, и схвати кључну улогу Турске у америчким геополитичким акцијама и тајним операцијама, укључујући и сада већ познату операцију „Гладио“, посредством које су САД организовале паравојне екстремистичко-терористичке и обавештајне групе широм западне Европе после Другог светског рата, са тобожњим циљем организовања герилског отпора у случају совјетске инвазије, а у пракси ради контроле тих земаља и извођења терористичких аката под тзв. лажном заставом, ради дискредитације про-совјетских, односно левих, анти-естаблишмент и социјално оријентисаних опција, као и, по потреби, дестабилизације некооперативних влада.

По сазнањима Едмондсове, заснованим на подацима који су проистекли из прислушкиваних разговора које је она преводила, Турска је била не само епицентар операције „Гладио“ током Хладног рата, већ и центар њене реинкарнације, „Гладио Б“, када су, средином 1990-их година, инструментализоване „десничарско-фашистичке“ и екстремно националистичке организације и групе замењене исламистичким, попут Ал Каиде и Гуленове глобалне мреже. Циљно поље операције „Гладио Б“ су Централна Азија, Кавказ и – Балкан (што се, да поновимо, „случајно“ подудара са Гуленовим визијама). Занимљиво је да Едмондсова наглашава да је „све и почело са Балканом“ (а где би друго), када је Ајман Завахири – по Едмондсовој, истински човек „број један“ Ал Каиде – после више састанака које су организовале америчке дипломате заједно са турским и саудијским, првенствено у Бакуу, упућен у Албанију а затим и на Косово и Метохију, ради прикључивања НАТО снагама и дестабилизације и агресије против СРЈ.

Када је Едмондсова покушала да подели своја сазнања са америчком јавношћу – укључујући и сазнања да су амерички званичници били више пута упозоравани о припремама за терористички напад на Светски трговински центар 11. септембра 2001 – њу су америчке власти разним средствима привремено успеле да ућуткају. Међутим, она се није дала и њена прича је, посредством алтернативних медија, ипак на крају успела да изађе у бар део америчке и шире јавности. И више од тога – Сибел Едмондс се посветила упозоравању америчке јавности на опасности криминално-терористичке инфилтрације у поре америчких институција и одлучивања, као и анализирању актуелних догађаја у кључу својих сазнања.

То што је предвидела долазећи преврат у Турској даје додатну тежину њеним ранијим тврдњама и валидност њеним синтезама и анализама, као и оптужбама на рачун мрачних радњи „дубоке државе“ САД и њених сателита.

И, да потпуно заокружимо причу и повежемо предвиђено и утврђено: Едмондсова је, пратећи ток дешавања у ноћи покушаног пуча у Турској, налетела и на конкретан доказ америчке умешаности – псиоп операцију спроведену преко америчке националне ТВ мреже NBC, преко које је у етар лансирана лажна информација, уз позивање на „високи амерички војни извор“, да је Ердоган, пошто његовом авиону наводно није дозвољено да слети на цариградски аеродром, затражио азил у Немачкој. Јасно је да је та „вест“ требало да изазове расуло и дефетизам међу Ердгогановим присталицама а да пучистима да крила и додатни, можда и одлучујући импулс. Као што је и јасно да би само нека (англо)америчка тајна служба била у стању да искористи једну такву медијску корпорацију у те сврхе.

Турска амбасада у Вашингтону је искористила ову информацију – Едмондсова их је писмено о томе обавестила – и 25. јула затражила јавни деманти и извињење од мреже NBC.

Треба ли још доказа о томе ко су били кључни покретачи покушаја насилног збацивања власти у Турској у ноћи 15-16. јула 2016? Извор: Фонд стратешке културе