Правда

Овај шокантан податак Килкален је изнео у колумни за британски "Гардијан", у којој је објавио да је током агресије на нашу земљу 1999. НАТО извршио чак 19.484 удара, или у просеку чак 250 дневно!

Поређења ради, западна алијанса је после 11. септембра 2001. на Авганистан извршила "свега" 6.500 удара, покушавајући да уништи Ал Каиду и њеног лидера Осаму бин Ладена. Мање од Србије страдала је и Либија током свргавања Муамера Гадафија, на коју се НАТО обрушио 9.700 пута.

Коначно, чак ни злогласна Исламска држава у Ираку и Сирији није била под толиким ударом јер се, како наводи Килкаленова статистика, читаве прошле године нашла на мети западне коалиције у "само" 2.796 наврата. Проста рачуница, дакле, каже да је на Авганистан, Либију, Ирак и Сирију заједно НАТО извршио чак 3.284 удара мање него на Србију.

Ратна стратегија је да се неутралише ИД у Ираку, а како би се створио мир. У Сирији је да се заустави рат сукобљених страна.

За разлику од њих, циљеви кампања у Босни, на Косову (мисли се на Србију 1999) и у Либији били су да се начини довољно штете наоружаним чиниоцима како би били присиљени на прекид ватре, стоји у Килкаленовом извештају.

Војни коментатор Мирослав Лазански истиче да ове бројке показују да смо војно били већа опасност НАТО од бројних исламистичких група.

- На почетку рата било је мање, док је последње три недеље бомбардовања Алијанса имала и до 1.000 налета дневно. Међу њима су били и бомбардери, али и ловци за њихово праћење, као и авиони за електронско извиђање и ометање. То је била интензивна агресија, са доста циљева од војних, преко аеродрома, мостова и фабрика, док у Авганистану нема толико исплативих мета - оцењује Лазански и додаје да су ови подаци показатељ да се НАТО није претерано трудио у борби против талибана и екстремиста:

- Очигледно се нису претргли у борби против ИД и Ал Каиде, док су Руси за два месеца у Сирији извели више удара него западњаци за годину и по дана.

Са њим је сагласан и војни аналитичар Бојан Димитријевић, који подвлачи да се акције НАТО на Блиском истоку умногоме разликују од оне 1999.

- Агресија на СРЈ била је прокламована ваздушна кампања и озбиљан рат, док су напади на Ирак и Сирију из ваздуха спорадични. То значи да се против исламиста не боре адекватно. Килкаленове бројке показују да су САД показале већи стратегијски и војни интерес на Балкану него што имају данас у односу на тероризам, као највећу глобалну претњу. Понашање САД према ИД крајње је необично, јер су за много мање изазове реаговали много снажније - наводи Димитријевић.

Бивши министар одбране Драган Шутановац истиче да бројке саме по себи нису битне, већ њихова оправданост.

- Немам податак колико су НАТО, Руси или војске земаља Персијског залива извршиле удара, али знам да је и једна бомба која је пала на СРЈ била сувишна. Иначе, потпуно другачији концепт ратовања је био онда и сад. Нас су "тукли" само из ваздуха, а у овим случајевима су ушли са копненим трупама или су само давали подршку локалним снагама. И реално, тадашња ВС је била много озбиљнија војна снага од ових других. Није то за поређење - закључује Шутановац. Извор: Информер