Громобрани у Србији својевсрна су мистерија! Колико их има, ко о њима брине, кога позвати када су неисправни - питања су без одговора. Од пре десетак година, када је угашено предузеће "Громобран", чија је надлежност управо била брига о овим уређајима, није се појавио његов "наследник", а недефинисане надлежности за њихову контролу преливају се између неколико министарстава.
По речима метеоролога Часлава Станојевића, већина зграда у Србији, укључујући и Београд, без громобрана је или су они проблематични.
- Проблеми су почели пре 25 година, када су због радиоактивности са зграда скинути стари громобрани, а савремени нису постављени - каже саговорник. - Осим тога, укинуто је и предузеће које се бавило одржавањем, поправком и заменом громобрана, па је сада читава та област неуређена и препуштена случају.
Како каже, стари радиоактивни громобрани проглашени су загађивачима, опасним по људско здравље, иако то нико није доказао. По његовом мишљењу, громобрани су неопходни и корисни, а раде тако што својом конструкцијом на себе наводе гром и примају електрично пражњење. Углавном су калибрисани тако да штите простор у околини од 200 до 400 метара, па је јасно зашто је велики проблем када их нема.
- Уклањање радиоактивних громобрана и постављање нове громобранске заштите мора бити спроведено у координацији и сарадњи са Министарством унутрашњих послова, Сектором за ванредне ситуације како објекти не би у неком тренутку остали без громобранске заштите и тиме довели до могућег угрожавања живота људи, имовине и околине - кажу у Министарству пољопривреде и заштите животне средине.
- Нисмо надлежни за постављање, контролу, финансирање и уклањање радиоактивних громобрана, као ни за постављање нове громобранске заштите.
Они такође наглашавају да су поправка или замена громобрана прописани Законом о одржавању стамбених зграда, а да надзор над применом одредаба овог закона и прописа има општинска, односно градска управа.
- У зависности од намене у делу пословног простора у стамбеним зградама, примењују се и одредбе Закона о заштити од пожара, чије је спровођење у надлежности Министарства унутрашњих послова, Сектора за ванредне ситуације - кажу у овом министарству. - Ми смо надлежни за инспекцијски надзор над спровођењем мера заштите од јонизујућих зрачења везано за прописано уклањање и складиштење извора јонизујућих зрачења из радиоактивних громобрана. Контрола исправности громобранских инсталација објеката уређена је Законом о заштити од пожара и Правилником о техничким нормативима за заштиту објеката од атмосферског пражњења, који су у надлежности МУП.
У Сектору за ванредне ситуацији МУП Србије пак кажу да су за громобране надлежни само у смислу заштите од пожара одређеног објекта.
Стручњаци сматрају да ниједан громобран не пружа стопостотну заштиту, али смањује могућност страдања људи, али и наношења већих материјалних штета и пожара. Све јавне установе, пословни центри и стамбене зграде више од 30 метара требало би да буду заштићене, а власници да редовно проверавају громобране. Зато је хаос у надлежностима велики проблем.
Величина, врста и значај
- Неопходно је да се ураде прорачуни има ли потребе за постављање громобрана, као и који степен заштите одговара одређеној згради - каже професор Светислав Смиљанић из Истраживачко-развојног иснститута НИРИ у Нишу, некадашњи председник Југословенске комисије за громобране.
- Надлежне инспекције рада и противпожарне заштите обавезне су да проверавају да ли су објектима неопходни громобрани, која врста, као и да контролишу њихову исправност. Величина, врста и значај објекта, као и број људи који га посећују одређује какав громобран је потребан таквој згради. Има их, како подсећа, три врсте - Френклинов штап, Фарадејев кавез и штап са уређајем за рано стартовање. Извор: Novosti.rs
