Правда

Пише: Жељко Пантелић У данашњој БиХ не само да процентуално живи мање Босанаца и Херцеговаца него што је живело Југословена у покојној СФРЈ, већ је и у самој БиХ било три пута више Југословена по попису из 1991. године него што је регистровано Босанаца и Херцеговаца на попису од пре две године. Није вест да су Бошњаци постали већина, већ да у земљи која се зове Босна и Херцеговина готово нико не жели да се изјасни, иако се многи куну да је воле више од свега, као Босанац или Херцеговац или како је то популарно у сарајевским круговима Босанац и Херцеговац. Када се саберу грађани БиХ који су се изразили као Бошњаци, Срби и Хрвати долазимо до готово 97 одсто становништва бивше централне југословенске републике. Такође је фрапантан податак да се готово исти број грађана БиХ верски определио за муслиманску, православну или католичку веру, док је готово идентичан пропорционални однос, као у претходна два резултата пописа, оних који говоре босански, српски или хрватски језик. БиХ је једина држава на Западу у којој атеисти, или верски неопредељени, готово да не постоје, барем на папиру, статистички, наравно. Мање од три одсто становниства не припада ниједној од великих монотеистичких религија, податак на којем би позавиделе и државе у исламском свету и у Јужној Америци, где је католичанство и даље дубоко укорењено у свакодневном животу. Чак би и у теократским државама пронашли мало више "неверника" него у БиХ. Шта нам говоре та три податка? Ако бисмо били цинични, закључили би да је невероватна коинциденција да сви који се изјашњавају као Босанци и Херцеговци раде у медијима, или говоре за њих. То се посебно односи на сарајевске медије. Ако читате новине у БХ Федерацији или гледате њихове телевизије готово сви се бусају у босанска и херцеговачка прса и критикују Србе и Хрвате из БиХ за дефицит исказивања босанског и херцеговачког идентитета. Дакле, или су сви Босанци и Херцеговци медијске личности у Сарајеву, или су лицемерни. Јавно смо Босанци и Херцеговци, а када дођу пописничари, онда напрасно постајемо Бошњаци, када говоримо за телевизију и новине смо грађани, а када треба да то наведемо у попису, сетимо се да смо муслимани. Следећи игру великих бројева и статистичких грешака биће да је ово друго по среди и да је за половину грађана БиХ "важније бити Бошњак" и муслиман, него Босанац и Херцеговац и грађанин. Да се разумемо, апсолутно је легитимно да се Бошњаци изјашњавају као Бошњаци, а не Босанци и Херцеговци и да се опредељују верски као муслимани. Уосталом то раде и Срби и Хрвати у БиХ. Међутим, потпуно је депласирано да се припадници већинског народа у БиХ, а посебно њихови медији и друштвена елита, који се не изјашњавају, тамо где то има важност, на попису, као Босанци и Херцеговци или грађани верски неопредељени, вређају што је Србима и Хрватима, потпуно споредна и неважна одредница Босанац и Херцеговац. Они, Срби и Хрвати у БиХ су барем, у великој већини, искрени и јавно, када говоре или пишу за медије и када дођу пописничари. Сарајевска елита и медији су изгубили битку на више фронтова, генералну у целој БиХ, и међу сва три народа а посебно у њиховом бошњачком корпусу. Упињали су се у ове две деценије, од завршетка етничког рата, да покажу да су Бошњаци другачији, да су они, пре свега Босанци и Херцеговци, грађани, као и значајан број Срба и Хрвата, и да на тај начин докажу да током деведесетих прошлог века није био етнички сукоб у БиХ већ агресија на грађане БиХ. Попис их је демантовао на бруталан начин јер је платеално посведочио да у БиХ нема ни Босанаца ни Херцеговаца, а ни грађана. Резултат њиховог деловања и пропаганде је поражавајући, јер број људи који се нису верски и национално (Бошњак, Србин или Хрват) определили је у оквиру статистичке грешке. То практично значи да су Бошњаци постали већина у БиХ, али су са достизањем тог циља угасили идеју да би одредница Босанац и Херцеговац могла једног дана да буде важнија од усконационалног или верског предзнака. Можда ће на следећем попису становништва БиХ, по политичкој наредби, Бошњаци постати Босанци на попису, имајући у виду бројеве који су на њиховој страни. Међутим то тада неће више бити важно. Прилика да се заиста формира грађанско друштво у Босни и Херцеговини је пропуштено на овом попису. Први корак је морао да направи већински народ јер такве промене морају, по закону логике, да потекну од већине и пруже гаранције мањини да неће бити преведена жедна преко воде, односно да и за Србе и Хрвате у БиХ као друго и прихватљиво име може да буде Босанац и Херцеговац. Другим речима, од овог пописа сви Срби у Републици Српској или Хрвати у западној Херцеговини и централној Босни знају да је за припаднике већинског народа Босанац и Херцеговац само монета за поткусуривање и параван за остваривање других циљева који немају много заједничког са грађанском Босном и Херцеговином. Једноставно, ако је међу Бошњацима занемарљиво мали број оних који се изјашњавају као Босанци и Херцеговци или као верски неопредељени, како се може очекивати од Срба и Хрвата у БиХ да се одрекну свог усконационалног идентитета у корист босанскохерцеговачког? Такође, требало би и ми који живимо у комшијским земљама Босне и Херцеговине да почнемо да поштујемо осећања људи који живе између Дрине и Уне, и од Саве до Динаре и залеђа Јадранског мора. То јест, ако Бошњаци желе да зову језик којим говоре босански, зашто не би то испоштовали, баш као што би требало и да испоштујемо жељу већине Срба у БиХ да их не зову Босанцима или босанским Србима, већ само Србима или Србима из Републике Српске. Извор: Недељник