Србија и Хрватска нису јуче размениле ниједну протестну ноту, као што су то чиниле неколико пута током ове седмице.
Јуче смо, међутим, сазнали шта стоји у последњем протесту Загреба који је српска амбасадорка у Хрватској Мира Николић одбила прекјуче да прими. Речник ове дипломатске ноте прилично је недипломатски.
У њој се реакција Београда на ослобађајућу пресуду Бранимиру Главашу карактерише као мешање у унутрашње ствари Хрватске, а српска власт позива да не користи „речник агресивне великосрпске политике из деведесетих”.
Иако је Врховни суд Хрватске амнестирао осуђеног за ратни злочин, Загреб у својој ноти позива Београд на „смислену регионалну сарадњу и добросуседске односе у питању решавања ратних злочина тако да избегава сукобе надлежности”.
Овим се поново Србија подсећа на то да Хрватска неће одустати од захтева да Београд мора да промени свој закон, по коме може да суди и Хрватима оптуженим за ратни злочин.
За техничког министра правде Николу Селаковића, пресуда Главашу само је једна слика односа према прошлости.
„Не знам шта ту остаје још од пресуда када су у питању злочини над Србима ако то није опстало? Није то само пресуда Главашу, то је читав низ пресуда, околности, одлука. Само не знам да ли је та пресуда Главашу светао пример како би требало да се понашамо у отварању поглавља 23”, упитао је Селаковић.
На питање да ли је Брисел реаговао на одлуку о укидању пресуде Главашу, Селаковић је рекао да Брисел није реаговао „ни на много грђе ствари од тога”. Он је подсетио да је, кад су се ћириличне табле у Вуковару скидане за мање од два сата од постављања, Брисел рекао да је то унутрашња ствар једне државе.
Селаковић је јуче био и једини српски званичник који се оглашавао поводом узаврелих српско-хрватских односа. „Политика” јуче није успела да добије одговор на питање куда воде најновији сукоби са Загребом ни од председника Томислава Николића (који је иначе прозван у првој протестној ноти Хрватске после укидања осуђујуће пресуде Степинцу) ни од министра спољних послова Ивице Дачића.
Како су Србија и Хрватска успеле да за само нешто дуже од месец дана после „историјског” сусрета српског премијера и хрватске председнице на мосту на Дунаву код Ердута, како су га многи па и сами учесници прозвали, своје односе доведу на овако ниске гране?
Извор: Политика
