Правда

Приближавање Вашингтона и Москве споразуму о војној сарадњи у Сирији ускомешало је ратне групе у тој земљи. Јединице сиријског председника Башара ел Асада, уз помоћ руских војника, у последње време ужурбано стежу обруч око побуњеника у Алепу. Не само што су у опасности устаничке трупе које су тамо укопане него би губитком Алепа био изгубљен коридор којим је опозиција добијала оружје и остале потрепштине преко турске границе. И они који би умакли из опсаде остали би без средстава за наставак рата на северу Сирије, где су борбе најжешће. Међутим, могући споразум с Америком ставио је Русију и њеног штићеника Асада у помало незгодну позицију када је реч о Алепу. Отворен упад у опкољене делове града тешко да би се завршио брзом победом. У међувремену би се само погоршала хуманитарна катастрофа у Алепу, где су залихе хране, воде и лекова на измаку, док су медицинске установе, како процењују посматрачи, биле на систематском удару ваздушних пројектила, тако да је, преноси Ал Џазира, остало свега тридесетак лекара на око изнурених 300.000 становника у квартовима под опсадом. Договор о војној сарадњи сила, на који се у овом тренутку чини да су обе стране напокон спремне, могао би пропасти ако би акције Асада и Москве изазвале још веће патње цивила и – што је Вашингтону у најмању руку подједнако важно да спречи – колапс антивладиних групација у крајевима где су биле најјаче. Зато Кремљ и сиријски председник покушавају да очисте Алепо, а да при том не испале више ниједан метак. Житељи из четврти под обручем позвани су да безбедно напусте град кроз три специјална коридора. Четврти ће бити отворен за побуњенике вољне да се предају. Представници опозиције су, јавља Ројтерс, одмах изразили скепсу према тој понуди, оценивши је као план да се том граду, у којем су побуњеници нашли тако чврст табор, измени демографска структура и осигура насилно исељење, што представља, како су поручили, ратни злочин. Амбасадор Велике Британије у Уједињеним нацијама Метју Рајкрофт такође је упозорио да ће ту понуду, ако је искрено мотивисана хуманитарним разлозима као што се тврди, пратити обустава бомбардовања Алепа, у којем непрестано страдају цивили у великим размерама. Специјални изасланик УН за Сирију Стафан де Мистура није се упуштао у такве коментаре, али је констатовао да руски план за хуманитарну операцију у Алепу, то јест за пропуштање становништва ван обруча, има недостатака на којима треба радити. Умерена сиријска опозиција може рачунати на то да их САД – без обзира на завртање руке да пристане на мировне преговоре и ускраћивање тежег наоружања које прижељкује – ипак неће лако оставити на цедилу. У деликатнијој позицији је антиасадовска група, коју и Вашингтон и Москва држе на списку терористичких организација и туку је ваздушним пројектилима, Нусра фронт. Да би поправила свој положај, Нусра се управо одрекла Ал Каиде, чију је подружницу у Сирији досад представљала, и променила име у Фронт за ослобођење Шама – региона који се на Балкану и западније некад називао Левантом. На тај потез се, изгледа, Нусра фронт одлучио зато што Руси и Американци преговарају о томе да координисано изводе нападе на његове положаје. Услов за то је да руска војска престане с ударима на умерене устанике, које је гађала под образложењем да се боре раме уз раме с овом џихадистичком групом. На појединим деловима сиријског фронта тако и јесте. Побуњеници које подржава Америка имају амбивалентан однос према Нусра фронту откако се он појавио у Сирији 2012. године. Понегде су се с његовим борцима сукобљавали, али су и наступали уз макар прећутну координацију. Нусра се захваљујући вези с Ал Каидом и њеним финансијерима врло брзо показала као једна од најснажнијих група на сиријским ратиштима и стога је драгоцен савезник против Асада. У непријатељству је с Исламском државом, као и Ал Каида уопште, али њена идеологија једва да је мање екстремна и понекад се оцењује да је њен нешто блажи приступ у поређењу с ратницима „калифата” више ствар тактике него истински различитих становишта. И за формални раскид Нусра фронта с Ал Каидом подозрева се да је превасходно тактички маневар, не само због могућег споразума САД и Русије него и због притиска којем га барем још од прошле године подвргавају страни финансијери – непотврђене гласине ту најчешће наводе Катар – да се одрекне организације коју је водио Осама бин Ладен. Приче да се тај потез спрема у последње време биле су нарочито учестале. Разлог за то би, како се верује, био да се Нусра фронт прикаже као прихватљивије лице тврдог исламизма и аутохтона сиријска организација, будући да су његови припадници у тој земљи дочекани с великим резервама као они којима на срцу није ослобођење Сиријаца и мир у њиховој земљи колико лансирање џихада у ширим размерама. Зато Нусра још од лани истиче да наводно више не прима наређења од централе Ал Каиде и да је посвећена „сиријској револуцији”. Да је заштита те „револуције” циљ прекида веза с Ал Каидом, казао је и Абу Мухамед ел Џолани, лидер Нусра фронта, први пут се у јавности појавивши немаскираног лица на снимку којим је обелоданио ново име своје групе. Око евентуалних промена у дугорочним, стратешким циљевима Џолани је остао далеко неодређенији. Казао је, међутим, да се стварањем новог фронта смера збијање редова џихадистичких фракција у Шаму. Џихад јесте вишеслојан појам, али у Џоланијевој верзији досад није слутио ни на шта мирољубиво. Оно што је рекао више звучи као најава да се радикални исламисти неће предати, упркос сигналима да ће Америка, Русија и УН, које посредују у мировним преговорима, све интензивније радити на томе да од њих потпуно одвоје снаге умерене сиријске опозиције како би се дошло до јасније ситуације на терену и могућности за међународни договор о томе како би Сирија могла изгледати и без Асадове аутократије и без џихадиста. Сумње да се природа Џоланијеве групе неће променити с именом подстиче и то што је вођа Ал Каиде Ајман ел Завахири недавно такође упутио јавну аудио поруку у којој је унапред благословио отклон Нусра фронта. Стејт департмент је, пренео је Ројтерс, саопштио да је за другачији однос Вашингтона потребно да се промени више од имена групе и да она остаје на списку терориста и легитимних мета. То свакако важи и за Москву. Извор: Политика