Правда

Пише: Предраг Ћеранић Како је најављено, у Паризу ће се окупити делегације 12 земаља, шест из земаља ЕУ (Хрватске, Словеније, Њемачке, Француске, Италије и Аустрије) и шест (у које убрајају и фантомску државу Косово) из земаља Западног Балкана (Албанија, Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора и Србија). На дневном реду су миграције, сарадња у борби против тероризма, инфраструктурни пројекти (који подразумијевају међусобно увезивање земаља Западног Балкана), а током састанка биће потписан и Уговор о оснивању Регионалне канцеларије за сарадњу младих са сједиштем у Тирани. Лингвисти су у дилеми да ли је „з“ у овој синтагми мало или велико слово, али с обзиром да се ради о политичком појму и термину којим се именују балканске земље које још нису чланице ЕУ, а све су прилике да неће ни бити, Западни Балкан, као већ устаљен појам, заслужује велико слово „З“. Већ на првом сусрету Берлинског процеса Меркелова је учесницама скупа дала до знања да даљег напретка у ЕУ задуго неће бити и да је стога потребно да се међусобно увежу, економски и политички, како би онда као колектив „грабили“ ка ЕУ. Другим ријечима казано, Западном Балкану намијењена је улога „Б“ лиге ЕУ, „предграђа“ које треба да послужи као тржиште Хрватској, али и као компензација  Турској за изостанак из ЕУ. Адаптиран Споразум о придруживању ЕУ (ССП), који је Република Српска глатко одбила, у функцији је привилегованог економског положаја Хрватске, која би своје производе пласирала у БиХ, без плаћања царине и пореза, односно, односно, све дажбине би износиле тек 1%. Наравно, пут робе из БиХ у Хрватску, као чланицу ЕУ, оптерећен је далеко већим наметима. Рачуница говори да би Српска потписујући овај споразум губила 210 милиона КМ на годишњем нивоу. Вриједи напоменути да је Србија већ прихватила ССП, у замјену за датум почетка преговора са ЕУ. Али, пута у ЕУ, чак ни као варљиве фатаморгане, политичари Западног Балкана јавно се не одричу. Једни се праве неуки, а други не знају како да порекну паролу „Пут у ЕУ нема алтернативу“. Из ЕУ се нуди алтернатива у виду пута у Истамбул, што храни Ердоганове неоотоманске амбиције и одвраћа од накане да Европу напуни са пет милиона нових миграната, на што је упозорио македонски предсједник Ђорђе Иванов. Трећим самитом Берлински процес треба да ублажи ударац који је ЕУ нанио Брегзит, а земљама Западног Балкана понуди – шта? Наду ни у шта.  Извор: Правда