Правда

Пише: Мирослав Паровић Са друге стране, власт упорно гура главу у песак и игнорише чињеницу да после британског НЕ за ЕУ више ништа неће и не може бити исто. Наставак еврофанатичне политике ће само продубљивати поделе у друштву, а аргумент резултата недавно одржаних избора више не пије воду јер без обзира за шта су људи гласали у априлу, реалност је сада промењена и намеће потребу другачије државне политике. Сматрам да је за Србију најбоље да у овом преломном историјском моменту остане политички и војно неутрална држава и да у том правцу треба ићи ка нечему што смо у изборима промовисали као Србија слободна пословна зона Европе. Оваквом политиком бисмо направили сасвим довољан отклон од ЕУ, али без наглих заокрета и егзибиционизма. Ово наводим како би се видело да нису све странке подељене по линији за ЕУ или за Русију, а на чему се све више инсистира баш из англо (тј. НАТО) кухиње. Лично се не противим референдуму као моделу доношења политичких одлука јер у крупним стварима ваља консултовати народ и тиме учврстити државне позиције. Mеђутим, било каквом референдуму мора претходити озбиљна друштвена дебата и покушај постизања што ширег конзенсуса и новог друштвеног договора. То не подразумева труле компромисе и намиривање страначких инфраструктура (укључивши и моју) кроз учешће у разним нивоима власти, а што се тренутно нашироко примењује. Напротив, то подразумева жив политички процес са актерима који имају идеју шта и како даље, а закључак тог процеса морају бити релативно брзи избори на којима би се бирало не између странака, већ између понуђених концепата. Извор: Вечерње новости