Правда

Скупштина општине Бујановац у четвртак усвојила је одлуку којом Карађорђев трг у овом граду мења име у Скендеребегов трг.

Том приликом је Муслију рекао како је значај Скендербега велики и како ово име носе улице у Београду, Женеви, Риму, Њујорку, Лондону и Бриселу, а његов предлог ће бити да у Нишу буде подигнут споменик Скендербегу.

"Тражићу да се и у Нишу подигне споменик Скендербегу без обзира што тамо нема Албанаца, јер је овај јунак 3. новембра 1443. године, са 300 коњаника спасио Србе у Нишу од отоманског освајача. Он, дакле, није спасавао само Албанце већ и Србе" рекао је Муслију, а преносе Бујановачке вести.

Нишки историчари Владимир Јовановић и Милан Ранђеловић не негирају чињеницу да је Скендербег учествовао у биткама код Ниша 1443. године и то на Бовну и код села Куновица, али како каже Јовановић, његов значај није толики да би му се подигао споменик. Поврх свега, он је тада био на страни турске војске.

"То је била једна од милион битака у том периоду. Ови крајеви, па и Ниш, су тада ослобођени од Турака, али не трајно као што је то било 1878. године. Већ коју годину касније нови освајач поново је покорио Ниш", каже Јовановић.

Бруно Ловрић у "Историји Ниша" позива се на записе Дубровчанина Андрије Качића који пише да је у борби те 1443. године код Ниша Скендербегова предаја српској војсци, коју су предводили Сибињанин Јанко и Ђурађ Бранковић, имала пресудан значај.

"Тајно је јавио Сибињанину Јанку да ће му предати султанову војску. Током битке, Скендербег је напустио турску војску и почео да бежи. То је изазвало велику пометњу у турским редовима, која је и омогућила да хришћанска војска однесе победу над Турцима", записао је Качић, а преноси Ловрић.

Муслију је рекао да би Срби требало да разумеју иницијативу за трг и споменик Скендербегу, јер је и у Косовској Митровици постављен споменик Кнезу Лазару, а Албанци немају ништа против. Међутим, историчар Ранђеловић каже да Скендербег није био личност каквом га виде Албанци, посебно они окренути националистичким идејама.

Како каже овај историчар он нити је ширио ислам, нити је, према бројним подацима, био муслиманске вероисповести.

"Тадашњи Скендербег се није истакао као заговорник Албанаца муслимана. Пре свега је био један велики, угледни и поштовани балкански феудалац и прославио се борбом против османске експанзије на Балкану. Ја бих рекао да је то једно спиновање историјских чињеница", каже Ранђеловић.

Док је Скендербег био жив, прича Ранђеловић, Турци нису могли да покоре Балкан.

"Најзаслужнији је за то што Турци нису могли да колонизују Албанију. Док је био жив Турци нису могли да прођу. И Скендербег је пружао јак отпор и зато је национални симбол у Албанији, али он није био такав Албанац као што га данас виде. Једноставно није заговарао албанску националну свест", каже Ранђеловић.

Иначе, за промену имена Карађорђевог трга у Скендербегов трг гласала су 22 одборника албанске националности, док је 19 српских одборника било против.

Скендербег, чије је право име било Ђурађ Кастриот Скендербег, из познате је породице Кастриот која, према британском историчару Едварду Гибону, води порекло од старог српског братства Браниловића (Бранила) из Зете. Његов отац Јован звао се принцем Епира, а мајка Војислава води порекло из породице Трибалда који су дошли из области данашње Македоније.

Први историјски документи у којем се Скендербег, још увек као Ђурађ, помиње, писани су ћирилицом на српском језику. У питању су повеља из 1426. године којом његов отац Јован дарује Хиландару приход од два села у Македонији - Ростуша и Требиште.

Службовао је у војсци Османлијског царства, јер му је отац био вазал, па га је послао у војну школу у Једрену, а Скендербег је у турској војсци остао до поменуте битке код Ниша, када се вратио у Албанију, подигао устанак и против Турака се борио наредних 25 година.

Погинуо је 1468. године у месту Љеш у северозападној Албанији.

Његово порекло пуно је контроверзи. Албанци су га, према писању сајта Википедија, прогласили националним херојем у 19. веку, на његовом имену изградили национални препород и подигли га на ниво националног мита.

Међутим, многи историчари и данас тврде да је Скендербег био срспког или грчког порекла и да је рођен и умро као хришћанин. Извор: Јужне вести