Правда

Британски Комонвелт је организација коју чине 53 државе чланице, чији чланови деле исте вредности, развијају пословне и спортске везе, и размењују стручњаке у свим секторима. Шеф Комонвлета је краљица Елизабета ИИ, која је суверен 16 у​​држава чланица.

Комонвелт је заједница далеко већа од ЕУ, која се протеже на свих шест континената. Пад фунте би у Комонвелту могао да буде предност, а познат по свом прагматизму, Лондонски Сити би брзо могао да постане међународни центар за јуан и смести кинеску валуту у само срце Уније.

САД и Велика Британија су били планирали да на самиту НАТО у Варшави 8. и 9. јула приморају чланове ЕУ на повећање њиховог војног буџета, до 2% БДП-а. Поред тога, постоје планови за примену силе на руској граници, укључујући стварање заједничке логистичке јединице НАТО у ЕУ, што би омогућило колективно коришћење хеликоптера, бродова, дронова и сателита.

Велика Британија је до сада у ЕУ пружала највећи допринос по питањима одбране, дајући за то близу 15% буџета. Осим тога, она је била задужена за операције заштите поморских транспорта на Рогу Африке, а њени бродови су присутни на Медитерану. Такође је планирано да Велика Британија обезбеди трупе за стварање борбене групе ЕУ. Али, после Брегзита, сви ови аранжмани су под знаком питања.

За Вашингтон је сада питање да ли ће Лондон прихватити да повећа своје учешће у НАТО. Иако је Мајкл Фалон, актуелни британски министар одбране, обећао да неће ослабити заједничке напоре НАТО и ЕУ, нико не може рећи зашто би се сада Лондон сложио да пошаље трупе под страну команду.

Као резултат тога, Вашингтон сумња у вољу Лондону да наставе војни савез са САД који је створен још 1941. Наравно, не треба искључити могућност да Брегзит може бити британски трик, који им омогућава да у своју корист поново преговарају о њиховом «посебном односу» са Американцима. Међутим, много је вероватније да се Лондон нада да ће проширити своје односе са Пекингом и Москвом,а да се не одрекне не предности свог споразума са Вашингтоном.

Током Другог светског рата, па чак и пре него што су САД ушле рат, Вашингтон је закључио споразум са Уједињеним Краљевством, што је јасно наведено у Атлантској повељи. Ту се каже да се две земље удружују да како би се гарантовала слобода пловидбе морима и јачала слободна трговине. Овај савез је остварен путем споразума «Пет очију», који тренутно служи као основа за сарадњу између 17 обавештајних агенција из 5 различитих земаља (САД и Велика Британија, и три члана Комонвелта - Аустралија, Канада и Нови Зеланд).

Документи које је открио Едвард Сноуден потврђују да је мрежа за прислушкивање "Ешалон", у свом садашњем облику представља "наднационалну обавештајну агенција која је независна од закона сопствених држава чланица".

"Пет очију" су тако биле у могућности да шпијунирају личности попут генералног секретара ОУН и немачког канцелара, и да истовремено, врше масовни надзор на својим грађанима. На идентичан начин, 1948. године, САД и Велика Британија су основале другу наднационалну агенцију, Канцеларију посебних пројеката, која је управљала пројектом који је данас познат под именом Гладио. Коначно, 1982. године, САД, Велика Британија и Аустралија су створиле трећу наднационалну агенцију, псеудо-НВО "Националну задужбину за демократију".

Иако постоји импресивна количина литературе о ова три програма, не знамо апсолутно ништа о наднационалној агенцији која их контролише.

Упркос неколико неслагања током британског напада на Египат средином 50-тих (Суецки канал) или против Аргентине (Фокландски рат), или америчког напада на Гренаду 1882. године, две силе су увек једна другој пружали снажну подршку.

Енглеска круна је финансирала почетак изборне кампање Барака Обаме 2008. године, великодушним доприносима преко ирачко-британско трговца оружјем Надхмија Аучија. Током Обаминог првог мандата, велики број његових директних сарадника су били чланови америчког огранка тајног друштва “Пилгрим социетy". Али, председник Обама се постепено одаљио од те групе, шаљући поруку британској Круни да му та услуга није узвраћена на прави начин. Ствари су се погоршале када је амерички часопис Атлантик објавио оштар текст против Дејвида Камерона, а Обамина посета краљици Елизабети за њен рођендан није могла да изглади неспоразуме.

Одвајањем од Европске уније, и удаљавањем од САД, Велика Британија се ни на који начин није изоловала, већ би се поново могла вратити свом главном адуту - Комонвелту.

Потпуно се превиђа да је 1936. Винстон Черчил покренуо идеју укључивања садашњих чланица Европске уније у Комонвелт. Његов предлог је заустављен порастом опасности од Другог светског рата. После савезничке победе тај исти Черчил је изнео идеју о "Сједињеним Државама Европе" и сазвао конференцију Европског покрета у Хагу.

Са лондонске тачке гледишта, Сједињене Државе су те које су прекршиле "посебан однос" тако што су га охоло замениле идејом униполарног света, и што су саме кренуле у спровођење својих интереса - и то, у време када више нису ни највећа светска економска сила, ни најјача конвенционална војна сила.

Због тога, од овог тренутка у интересу Британије је да престане са постављањем "свих својих јаја у једну корпу". Британија треба да сачува заједничке институције које дели са Вашингтоном, да се ослања на Комонвелт док плете нове везе са Пекингом и Москвом, било директно, или преко сарадње са Шангајском организацијом за сарадњу (ШОС).

На дан Брегзита, ШОС је у чланство прихватио два члана Комонвелта -  Индију и Пакистан, а раније то никада није учинио. Док не знамо ништа о контактима које Велика Британија може да има са Русијом, можемо приметити њено приближавање Кини.

Лондонска берза је објавила споразум са Системом спољнотрговинске размене Кине, и у јуну постала најважнија берза на свету за процену кинеских обвезница.

Сви елементи су постављени да се Лондонски Сити претвори у кинеског Тројанског коња у Европи, а на штету надмоћи САД. Извор: Курир/voltaire.net