Снаге САД су тамо оформиле своје базе и помагале Курдима да истерају ИД како би се касније на том месту формирала држава Курдистан и отцепио један део Сирије.
Те америчке базе крше међународни закон и представљају ратни злочин. Још увек није утврђено како ће се то питање разрешити, пошто је главни фокус још увек на поражавању Ал Нусре, ИД и других терористичких група.
Формирање државе Курдистан у склопу Сирије је неприхватљиво исто као што је и формирање Курдистана на територији Турске. Различите групе Курда и Курди под различитим вођством су у историји више пута ратовале међу собом и са другим државама. Оне представљају џокера ког су Британци намерно убацили у пост-отоманску политику пре сто година из разлога који се могу уочити данас.
САД су Турској обећале да ће се Курдистан налазити у Сирији, али Турска на дуге стазе није задовољна тим.
Пре конфликта, Сирија и Турска су имале споразум по ком је Турска имала право да уђе 50 километара у Сирију како би „ухватила“ курдске паравојне формације које би након сукоба у Турској потражиле спас у Сирији.
Само споразум између Турске и Сирије може осигурати да Курдистан никада не осване.
Западна левичарска јавност треба бити упозорена да дешавања широм света вешто стварају идеолошки утисак да су њихови циљеви секундарни, небитни или потпуно неизражени за јавност која се налази на првом месту, а која жели да заштити своја неиспуњена политичка обећања.
У реалности, Курди које подржавају САД се боре против Туркмена које подржава Турска, али кроз идеолошко сочиво то се на Западу осликава као борба анархо-феминиста против мизогиних салафиста. Ове морално-идеолошке апстракције служе да помуте праву динамику на копну. Реалност је та да САД подржавају и једне и друге.
Курди су подељени и постоје просиријске курдске групе које не желе одвојену државу нити федералну Сирију, иако би им било драго да добију повећани статус суверености без икаквих промена у сиријском уставу.
