Премијерка Брнабић оценила је да се у Србији осећају ефекти економских мера спровођених у претходном периоду и да је циљ за наредну годину наставак реформи и одржавање економске стабилности. Она је навела да ће приоритет владе у години која долази бити наставак рада на инфраструктурним пројектима, реформа државне управе, као и реформа образовања, за коју Влада Србије има значајну подршку Европске уније.
На састанку су размотрене и теме реформе правосудног система, заштита основних права и слобода, укључујући и слободу медија.
Премијерка Брнабић саопштила је да, када су ове теме у питању, за друштво у Србији важан отворен дијалог и подршка цивилног друштва и невладиног сектора, као и да очекује наставак разговора са Групом за слободу медија.
Брнабић је известила делегацију Европског парламента да се наставља дијалог Београда и Приштине о нормализацији односа, али да Србија и даље није задовољна имплементацијом договореног од стране Приштине.
Навела је да се у Србији успешно наставља и унутрашњи дијалог о Косову и Метохији организовањем округлих столова и разговора представника из различитих области.
Председница владе Ана Брнабић каже да припреме за Поглавље 24 добро напредују, али да се са Поглављем 23 касни, те да се нада да ће током јануара Венецијанској комисији бити послат предлог уставних реформи, које су, наводи, услов за то поглавље и основ за све што у том поглављу треба да се оствари.
„Поглавље 24 је лакше од поглавља 23. У Поглављу 23 каснимо са неким стварима, јер радимо на питањима која су најважнија – а то су уставне реформе“, рекла је Брнабић новинарима у Београду.
Она је додала да је од пролећа кренуо широки дијалог са невладиним организацијама, тужиоцима и судијама и да све то ради Министарство правде.
Како каже, уставне реформе су услов за Поглавље 23 и основ за све што у том поглављу треба да се оствари.
„Надам се да ћемо први предлог током јануара моћи да пошаљемо Венецијанској комисији“, навела је премијерка.
То ће, нагласила је, бити у фокусу владе у 2018. години.
Она је подсетила да је првог децембра почела јавна расправа о Предлогу закона о заштити података о личности и да ће трајати до 15. јануара, а да је завршен Предлог закона о бесплатној правној помоћи.
Они који више раде биће боље плаћени у јавном сектору
Закон о запосленима у јавним службама је само први корак у реформи јавног сектора, а статус запослених у том сектору се неће променити од 1. јануара, рекла је Брнабић.
Упитана да ли ће Закон бити повучен као што траже поједини просветни синдикати, она је рекла нема ништа неуставно у том закону.
„То је важан закон за реформу. Треба да се фокусирамо на каталог радних места, матрице на основу којих ће се одређивати платни разреди који ће омогућити да најбољи у просвети и здравству буду награђени“, рекла је Брнабић.
Она је додала да ће бити настављени разговори са представницима запослених у просвети и здравству.
„Што се тиче запослених у јавним предузећима она нису обухваћена овим законом и то је једна од основних замерки синдиката у просвети“, рекла је Брнабић и појаснила да запослени у јавним предузећима не могу бити обухваћени тим законом зато што јавна предузећа треба да се такмиче на тржишту, те држава не може да одређује њихове платне разреде.
Како је објаснила, вероватно да у оквиру буџета фонд за плате неће бити већи, само ће на други начин бити расподељен, односно, како је рекла, боље искоришћен.
„Тако се више неће причати о повећању плате од 10 одсто за све – и оне који проводе 12 сати на послу и оне који проводе три сата у учионици, а родитељи онда морају да плаћају додатне часове“, приметила је Брнабић.
У здравству Србије је у протеклом периоду запослено више од 8.000 лекара и здравственог особља и је више од 5.500 специјализација, а смањен је број радника у администрацији, изјавила је премијерка Брнабић.
Она је, приликом обиласка радова на клиничко-болничком центру „Драгиша Мишовић“, најавила да ће у 2018. години бити отворено седам реновираних клиника у Србији, а почеће радови и на реконструкцији више клиничко-болничких центара.
Београд ће за дочек 2018. године имати једну од најскупљих новогодишњих јелки на свету, коју грађани плаћају 83.000 евра и која је постављена три дана пре него што је донета одлука о додели уговора, а више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: rtv.rs
