Правда

Пише: Ђоко Кесић  Нисам сигуран да то тако експлиците од нас захтева Брисел, а ако и захтева не верујем да ми на то морамо да пристанемо. Наша сумња почива на чињеници да многе, чак и гигантске фирме на западу нису приватизоване, напротив у државном су власништву попут моћног Дојч телекома и многих других. Многе банке у Британији, Француској, Немачкој па чак и у САД у време кризе која је почела 2007. подржављене су. Време либералног капитализма је мртво, живи једино у Србији. Једно је сигурно у Србији је у току финализација њеног поробљавана и пљачке инициране још 2 000. Веома штуро и у пола гласа, стидно да се не чује далеко, из техничке владе је саопштено да ће Комерцијална банка бити ускоро приватизована и да су се за четвртину државног власништва српске фабрике лекова „Галеника“ на тендеру јавила три купца. Дан касније опет из техничке владе у Немањиној 11 огласили су се неименовани стручњаци који тврде да ће Србија убрзо морати приватизовати ЕПС, водовод и државно власништво у Водама Србије, Телеком, осигуравајуће куће,... све оно што зовемо јавна предузећа. Објашњење захтева из ЕУ:То је једини начин да се спречи корупција у Србији. Фантастично, какав Дизниленд! Каква понижења: Узећемо вам све из руку како би престали красти! Премијер Вучић пре неколико година је објаснио „суштину“ нашег суноврата: Ми не умемо да водимо велике системе, треба их приватизовати, објаснио је премијер. Оваква објашњења такође су понижавајућа. Јер многи Срби управљају успешним фирмама на Западу, али наши политички лидери не желе да кажу пуну истину – због чега немамо успешне директоре јавних предузећа у Србији. Одговори су једноставни. На Западу, где су Срби успешни, постоји правна држава и поштују се закони. У неуспешној Србији нема правне државе, а директори који пљачкају и упропаштавају јавна предузећа, као и вође политичких странака који их постављају – ником не одговарају. Најсвежији пример су биши директор ЕПС Александар Обрадовић као и госпођа Мила Јездимировић бивша директорка компаније Дунав осигурање. Директор ЕПС је намештао тендере, бахато трошио државни новац, куповао скупе аутомобиле и само је смењен. Мила Јездимировић, по налазима крим полиције што је тужилаштво и прихватило, у време њеног директоровања Дунав осигурањем, јавно предузеће је опљачкано, наводно, за 36 милиона евра. Била је извесно време у притвору, судски процес још траје, а госпођа Мила наводно столује у једном министарству као експерт за неке радње? Има сличних примера до неба, али никога они не интересују, државу су пљачкали „њихови мангупи“ а њихови лидери опет управљају земљом. После свега или на самом почетку – кључно питање је где ће то Србија завршити са оваквом логиком? Одговор је једноставан, завршиће на просјачком штапу. Остаће само пуки сиромах који је за мали новац дао сво своје богатство, па ће на крају од тога убирати ситни порез и безнадно посматрати како од некад њених цементара, хидроцентрала, банака, вода,... екстра профит одлази из земље да би га реинвестирали у неке туђе пројекте. Пођимо редом. Наградно питање од милион долара је: Због чега Млађан Динкић због свих својих политичких и привредних промашаја и кипарског новца који је испарио под његовом палицом, није на робији него је у Управном одбору Збербанке? Одговор је једноставан. Динкић је задужио међународни финансијски систем, јер је одмах пошто је ДОС 2 000. дошао на власт, уништио или приватизовао велике државне банке. На крају треба да се разумемо, распад СФРЈ, као и доцније бомбардовање Србије нису се десили због људских права и угрожених Шиптара. Све је урађено због интереса мултинационалних корпорација и њихових банака. Финале те бескрупулозне операције је управо почело. Ево, Комерцијална банка, најуспешнија банка у Србији, где је држава већински власник са 42 одсто (35 одсто власништва држе Европска банка за обнову и развој, а остатак неки немачки и шведски финансијски фондови) биће приватизована 2017. Шта ће се догодити после? Оно што доживљавамо свих претходних година у децембру, иностране банке изнесу своју добит од око 3,5 милијарди евра у своје матичне земље а Србија се редовно нађе у финансијском колапсу. Тај новац неће бити инвестиран у нова радна места у Србију, него у неке друге земље. Премијер жали што није продао Телеком. Каже дају нам добру цену! Дају наравно, зарадиће на Телекому за две године колико би га нама платили. Узмимо примере пијаће воде и Електропривреде Србије. Вода за пиће у блиској будућности биће скупља од нафте. Резерве квалитетне воде у Србији нису мале, имамо је више него нам је потребно. А тек уколико би поштовали еколошке законе имали би је много више. ЕПС је свакако посебна прича. Све што имамо вредно у овом великом систему направљено је још у време СФРЈ. После четрдесет година Кинези нам граде једну термоелектрану. Због чега Србија није улагала у електро привреду? Многи су ширили причу да нам то нису дозвољавале Немачка, Француска,САД,..? Смешне су то приче. Чак да нам то не „препоручују“ поменуте силе, зна ли Србија свој интерес. Требало би свакако да зна, да су је водили људи с државничком визијом. Јер кад би Србија искористила своје хидро и термо потенцијале постала би највећа енергетска сила у овом делу Европе. Србија то из неких разлога не користи. Поуздано се зна да је Србији једна озбиљна земља из ЕУ нудила да кредитира изградњу велике термоелектране снаге два пута по 350 мегавата плус још шест проточних хидроцентрала на Дрини, на граници с Републиком Српском, укупне снаге скоро 500 мегавата. Цео посао би радиле домаће фирме, осим оних стручних. Кредит би се отплаћивао тако што би кредитори располагали одређеном количином струје на уговорени период. Србија то није прихватила. Необјашњиво, али тако је! Због чега? Да ли је одговор на ово важно питање у диктату који је управо стигао из Брисела да би се у великим јавним предузећима сузбила корупција? Поражавајуће из неколико битних разлога. Зар Срби немају снаге да поштују законе, да санкционишу крађе и разбојништва која су се до сада одвијала јавно и у присуству власти? Зар власт не види коју цену плаћамо за ту пљачку? Да ли је наша политичка елита свесна да ће стати пред суд правде и историје због ових и сличних чињења и нечињења? Уосталом, до 2017. има довољно времена. Довољно да се у стручној јавности отвори јавна дебата да ли испуњавати баш све, а нарочите ове, диктате који стижу из Брисела. Ако стижу? За крај реч две о Галеници. Последња српска фабрика лекова урнисана криминалним радњама, пљачкама, отимачином све за лична богаћења и све под командном палицом још живих и активних политичара! Влада је расписала тендер за продају државног дела у Галеници, дакле Србија дефинитивно остаје без своје фабрике лекова? Озбиљна и одговорна влада би се замислила над овом дилемом, јер у питању је стратешка одлука. И питање – хоће ли неко и има ли некога у овој земљи да стане на пут пљачки?Изгледа да нема. Треба дакле распродати све што имамо да би се обрачунали с корупцијом. Баш неизмерно глупо. Извор: Правда