Правда

У  јавности, међутим, Ана Брнабић постала је позната још раније – као актер афере „прислушкивање”. Прво је премијер Александар Вучић оптужио компанију „Континентал винд”, у којој је Брнабићева директор, да рекетира Владу Србије и да је приликом његове посете Вашингтону, компанија организовала протесте. Све због тога што не може да реализује инвестицију изградње ветропаркова у Србији. Сазнали смо тада и да у овој фирми ради и зет министарке Кори Удовички. Убрзо затим, у јеку афере нашла се њена млађа сестра Лидија Удовички. Према транскрипту који је објавио „Телепромптер”, Удовички се у разговору са председником ДС-а Бојаном Пајтићем пожалила да им је рекет тражио Никола Петровић, директор ЕМС-а и кум премијера Вучића. Никола Петровић је касније ишао на полиграфско испитивање, али је и тужио Бојана Пајтића, како смо у једном реаговању на текст у „Политици” сазнали. Лидија Удовички саслушана је у Шпанији где је изјавила да Петровића никада није видела, нити имала било какав контакт с њим. Ана Брнабић је у јеку те афере била директор „Континентал винда”. На заједничкој конференцији са Николом Петровићем, директором ЕМС-а, Брнабићева је поднела оставку на ту позицију. Како је тада објаснила, то је учинила јер се већина у руководству фирме није сложила с њеном намером да изађе у јавност. Додала је и да ничег незаконитог није било у вези с пројектом градње ветропаркова. Касније смо сазнали да та оставка и није била неопозива, јер је Брнабићева остала у компанији. Како може да се чује, власник компаније њену оставку није прихватио. При том, у то време Брнабићева је била виђена за шефа „деливери јунитита”, специјалне јединице формиране за брзо испоручивање резултата премијеру. Било је предвиђено да се формира пет таквих јединица, које би биле шеф над шефом министрима, односно неке врсте кровног тела у влади. Јавност никада није обавештена о учинку „деливери јунита”, за који је рецепт овој власти „продао” стручњак за односе са јавношћу Алистер Кембел, иначе спин-доктор бившег британског премијера Тонија Блера. Ана Брнабић на крају није именована на ту функцију, али је, као председник Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), ипак имала прилике да утиче на креирање државне економске политике. Чињеница је да је НАЛЕД био део Радне групе, која је помогла да Србија побољша своју позицију на листи о лакоћи пословања Светске банке. Међутим, НАЛЕД је заједно са Републичким секретаријатом за јавне политике био и аутор Националне стратегије за смањење сиве економије. Тај документ Фискални савет је негативно оценио истичући како фаворизује ефекте увођења онлајн фискалних каса, да то представља милионски трошак за пореске обвезнике, а да су ефекти неизвесни. За Фискални савет управо је била спорна чињеница да приватна асоцијација, у којој седе привредници, доноси националну стратегију. У њиховом извештају експлицитно пише и да је активно учешће НАЛЕД-а спорно и са становишта јавног интереса, јер је реч о организацији приватних компанија чији се интереси не поклапају нужно са јавним. У одговору Фискалном савету, Брнабићева је навела да је од свега можда најболније неразумевање цивилног сектора. „Ко ће да се побуни против сиве економије ако не приватне компаније које та појава једну по једну гаси? Је ли јавни интерес да привреда ћути?”, питала је Брнабићева. Међутим, Фискални савет дао је додатни „зачин” за ту причу износећи чињеницу да онлајн фискализација иде у прилог ИТ сектору, а фирме које послују у овој области су чланице НАЛЕД-а. Због тога је Фискални савет наглашавао да интерес крупног капитала не мора нужно да се поклапа са јавним интересом. Такође, биће занимљиво какав ће став на једној од првих седница владе Ана Брнабић изнети о Закону о финансирању локалних самоуправа. Јер, услов да Борд директора ММФ-а крајем августа одобри четврту и пету ревизију аранжмана из предострожности јесте да влада усвоји овај пропис. НАЛЕД је, иначе, један од најоштријих критичара овог закона, јер сматра да значајно смањује приходе локалним самоуправама. Њихова истраживања показују да ће овим прописом највише бити кажњене мале и сиромашне општине. Да ли ће Брнабићева у влади лобирати за интересе чланова НАЛЕД-а нисмо успели да је питамо. У овој организацији нам је речено да изјаве неће давати до петка. Такође, Ана Брнабић некада је радила у америчком УСАИД-у, а члан је београдске тинк-тенк организације „Ист вест бриџ”, чија је чланица била и министарка Зорана Михајловић. Руководство ове организације је у српској групи Трилатералне комисије. Они који је познају кажу да је у послу професионалац, као и да је томе предана. Њени најближи пословни сарадници до пре три дана нису знали да је прихватила понуду мандатара Вучића, где је, по свему судећи, чека можда и најтежи део посла нове владе – реформа државне управе. Извор: Политика