Иако званично нису прекинути дипломатски односи Русије и Украјине, у руској амбасади у Кијеву запослени су само чувари, а са друге стране, Москва није дала акредитацију украјинском амбасадору.
Песимисти у прекиду дипломатских односа и одбијању разговора виде знак за скори почетак „великог рата”. Индиција за то заиста има још неколико, наводи „Дојче веле” и оцењује да је мировни споразум из Минска постао само „безвредан крвави комад папира”.
Претње се огледају у извештајима посматрача који сведоче да се на фронт довлачи све више тешког наоружања, а војни стручњаци у Русији и земљама НАТО говоре о кретању руских јединица у пограничном подручју.
Ситуација се пооштрила након што је руска тајна служба ФСБ наводно спречила терористичку операцију Украјинаца на полуострву Криму. Председник Русије Владимир Путин из тога закључио да се неће одржати разговори о Споразуму из Минска због чега Дојче веле поставља питање да ли Русија тражи иговор да би кренула у акцију.
Дојче веле наглашава сличне догађаје у скоријој прошлости Русије на примеру рата Русије против Грузије - пре тачно осам година - који је такође избио у августу, за време када су такође Олимпијске игре скренуле пажњу светске јавности и када је Запад такође био окупиран америчким изборима.
Из таквих нагађања, чињеница о борбама у источној Украјини и интерпретација војних маневара, шири се страх од рата.
Кремљ изазива стрепњу у Кијеву, Бриселу, Берлину и Паризу чиме Путин, према наводима „Дојче велеа”, жели да „ постане господар свих процеса у којима се одлучује судбина Украјине”.
Руско вођство би, како се тврди, могло да изгуби позицију моћи уколико зарад копненог појаса у источној Украјини ризикује отворени рат.
Економске санкције Запада би се вероватно још једном пооштриле, а руска привреда би даље слабила, тако да „Русија за сада остаје само при претњама”, пише Дојче веле.
Извор: Танјуг
