Правда

Према мишљењу саговорника, остаје да се види у којој мери ће таква "политика континуитета", која се огледа и у чињеници да је Ивица Дачић остао шеф дипломатије, дати резултате у наредној периоду, с обзиром на сложену геополитичку ситуацију у свету, и решавање косовског питања, које је изузетно сложено.

Владислав Јовановић, бивши шеф српске дипломатије, каже да не види да је премијер "казао нешто посебно ново", већ је утврдио основне правце који су и досад дефинисали спољну политику.

"Вучић је поновио да придруживање ЕУ остаје стратешки циљ, уз истовремено очување добрих односа са Русијом, Кином и САД. У том "троуглу" ће се, дакле, кретати наша спољна политика, али питање је да ли је такав курс одржив када Србија дође пред врата ЕУ. С друге стране, премијер није дао превише чврст одговор на директна питања у вези са Косовом. Он јесте рекао да нећемо признати Косово, али није рекао нешто у стилу "никада нећемо признати Косово" или "нећемо постати чланица ЕУ ако је услов за то признање Косова". Дакле, Србија не отвара Пандорину кутију, већ чека да прође време, али вероватно и друга страна, односно ЕУ, сматра да јој је време најбољи савезник када је о косовском проблему реч", истиче саговорник.

Јовановић останак Дачића на челу МСП тумачи као "цену договора СНС и СПС за заједничко учешће у новој влади", али и као "одраз Вучићевог става да ће у Дачићу имати лојалног савезника у домену спољне политике".

Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику, наводи да је премијер поновио "амбициозни циљ" окончања преговора са ЕУ до 2020, као и да је указао на негативне трендове у региону и потврдио пријатељске односе с Русијом и Кином.

"Када је о односима са регионом реч, изазов се односи пре свега на Хрватску јер је тамо и даље присутна антисрпска реторика и ревизија историје, али остаје да се види да ли ће Хрватска у постизборној математици одлучити да стиша страсти. Што се тиче односа Србије према ЕУ, чињеница да је премијер у прву званичну посету након избора владе отишао у Аустрију, чланицу која је много напора уложила у подстицање европских интеграција Западног Балкана, као и честитка комесара за проширење Јоханеса Хана на избору владе, показују да се наставља сарадња са Унијом", указује саговорница.

Јоксимовић констатује и да су у спољнополитичком смислу значајна предстојећа посета потпредседника САД Џозефа Бајдена и руског премијера Дмитрија Медведева.

"Иако је Бајден члан одлазеће администрације у Вашингтону, његов долазак је симболички важан. Он добро познаје Западни Балкан и има важну улогу јер је учествовао у креирању актуелне америчке политике према региону и Србији. Ми нисмо тренутно у фокусу спољне политике САД, али Америка је увек присутна на овим просторима и залагала се за отварање поглавља 23 и 24 у преговорима Србије са ЕУ. Долазак Бајдена биће важан у контексту нормализације односа с Приштином, у економском смислу, а имајући у виду позитивне поруке Викторије Нуланд приликом њене недавне посете Београду, очекујем да ће и Бајденова посета протећи у истом тону", закључује Александра Јоксимовић.

Александар Попов, директор Центра за регионализам, наводи да ће Србија покушати да балансира између ЕУ и Русије, Истока и Запада, као и да Брисел засад то толерише.

"Што се тиче Вучићевих порука у вези са ситуацијом у региону, добро је што је поновљено да ће се радити на унапређењу сарадње. И претходни сазив владе је у одређеној мери предузео позитивне кораке, попут одласка Вучића у Сребреницу, заједничке седнице влада Србије и БиХ, присуства на инаугурацији Грабар Китаровић у Загребу, али односи с Хрватском остају изазов, будући да на сваку реплику из Хрватске Вучићеви министри одговоре "на куб". Такође, проблематична је некритичка подршка Београда Милораду Додику, који је толико присутан овде да се поставља питање да ли је он или Томислав Николић председник Србије", истиче Попов. Извор: Данас