Правда

Након што је НАТО посетио Турску, министар спољних послова Мевлут Чавушоглу је изјавио да би држава могла тражити друге опције изван НАТО-а за одрамбену стратегију, иако је његова прва опција увек сарадња са НАТО савезницима.

Турска је истог дана оштро огласила да ће наставити ваздушне нападе на мете у Сирији, и затражила од Русије да извршавају заједничке операције против заједничког непријатеља. Анкара је након обарања руског авиона прошле године зауставила нападе.

У истом интервјуу Чавушоглу је рекао да ће Анкара поново, на активан начин, учествовати у операцијама са својим авионима и позвао је Москву да им се придружи. "Хајде да се боримо против терористичке групе заједно, тако ћемо да очистимо све што је пре могуће"- рекао је Чавушоглу додајући да ће у супротном тероризам да се шири и у друге земље.

Помало је иронично што се Турска окренула Русији али ако се погледа логика војних потеза заокрет ка Кремљу уместо ка САД-у је сасвим оправдан.

"Ми ћемо разговарати о свим детаљима. Увек смо позивали Русију да спроведемо анти-терористичку акцију заједно"- рекао је он и додао да је предлог и даље "на столу". Министар је ипак предност у сарадњи дао Русији.

"Многе земље су ангажоване у Сирији. Могло би доћи до грешке"- изјавио је Чавушоглу."Да би се то спречило, треба успоставити солидарност и сарадњу између нас, укључујући размену и у информацијама".

Многобројне су реакције јавности на састанак Ердогана са Владимиром Путином у Санкт Петербургу, првом који је одржан од обарања руског авиона.

Највише дискусије изазвао је предлог Турске да се у билатералној трговини са Русијом не користи више долар него да се лире директно претварају у рубље. То би било од користи и за Русију и за Турску. То би ослободило лиру од притиска долара а разлог је пораст инфлације за скоро 8% и девалвација лире у односу на долар.

Непотребно је рећи да би овакав билатерални споразум додатно разбеснео европске "пријатеље" Турске, изазвао заустављање процеса уласка Турске у Евроспку унију, до распада споразума о решавању избегличке кризе. То значи да Ердоган, али и Путин, сада имају кључну улогу над политичком ситуацијом у Европи. Извор: webtribune.rs