БЕОГРАД - Слободан Милошевић није учествовао у тзв. удруженом злочиначком подухвату са Радованом Караџићем како би се успоставила супремација српског народа над осталима народима у БиХ од 1991. до 1995, каже Енди Вилкоксон, амерички публициста и истраживач рада Хашког трибунала. Интервју Ендија Вилкосона за "Вечерње новости" преносимо у целости.
Слободан Милошевић (Фото: ЈуТјуб)
- Некадашњи председник Србије и СРЈ је био против трајног уклањања босанских муслимана и Хрвата са територија где у БиХ живе Срби. Чинио је све да се у Босни успостави мир, био је критички настројен када су босански Срби одлучили да формирају РС. Милошевић је све време био оштро против злочина и тражио кажњавање ових са српске стране који те злочине чине. Све ово су закључци Судског већа корејског судије О-Гон Квона у осуђујућој пресуди Радовану Караџићу, у делу његове оптужнице која третира улогу бившег председника Србије у рату у Босни, објашњава своје налазе Енди Вилкоксон. Вилкоксон је ово обелоданио у својој студији "Хашки суд ослободио Слободана Милошевића за босанске ратне злочине десет година прекасно." Америчком аутору је интересантно и то што је ова пресуда донета 24. марта 2016, баш на дан када је 1999. НАТО кренуо у бомбардовање Србије. Вилкоксон открива да је истина о улози Слободана Милошевића у конфликту у БиХ дефинисана у 1.303 одељка на 2.590 страница, обимно написане пресуде Караџићу. Он је одлуком суда оглашен невиним када је у питању рат у БиХ, а како каже наш саговорник, истина је речена у пресуди и на видном је месту, али је у "шуми страна" за коју је Веће хашког суда претпоставило да је нико неће тражити. Шта Србија може да учини, пошто је, како тврдите, "оглашена невином" за босански рат? - У најмању руку ваши правници треба да "ишчитају" пресуду Караџићу и уверен сам да ће наћи исто што и ја. Затим, имате право да поставите низ питање у УН, рецимо зашто су Србији уведене економске санкције мимо сваког правног основа, зашто сте сатанизовани од 1992, на крају крајева, зашто сте бомбардовани 1999. У пресуди Караџићу отпале су најтеже оптужбе против Милошевића? - Најозбиљније оптужбе Милошевићу, укључујући и оптужбе за геноцид, биле су у вези са БиХ. Сада, десет година након његове смрти, они признају да није крив, а након свега - МКСЈ није учинио ништа да објави чињеницу да не постоји кривица Милошевића за умешаност у “удружени злочиначки подухват“. Сугериште и да породица Милошевић сада има пресуду на основу које би могла да се појави као тужитељ пред међународним судовима! - Милошевић је зарадио надимак балканског касапина. Био је други Хитлер и шта све не. На крају Милошевић је умро под околностима које указују на то да смрт није била природна. Резултати истраге вођене након смрти Милошевића, као и каблограми "Викиликса", деманатују лекарску верзију из Хага његове смрти, која гласи да главни хашки лекар Фалке није, због холандских медицинско-етичких разлога, смео да упозори Милошевића да не користи лек "рифамицин" јер по њега може да буде фаталан. У холандским медицинским етичким принципима нигде не пише да лекар не сме да упозори пацијента да користи супстанце које му могу наудити. Судија О-Гон Квон био је један од чланова судског већа који су судили и Милошевићу. - Пресуда коју је он потписао Караџићу у односу на Милошевића може бити показатељ како би Милошевићев процес на крају завршио, барем на оптужбе око Босне. Мени је очигледно да се појединим центрима светске геополитичке моћи није допало у ком се правцу кретало суђење вашем бившем председнику и да је зато морао да умре. Умро је од срчаног удара две недеље пошто што је у суду одбијен његов захтев за операцију срца у Русији. Пронађен је мртав у својој ћелији мање од 72 сата пошто је његов адвокат доставио писмо руском Министарству спољних послова у коме је рекао да се боји да га трују. На крају, лекари хашког суда су још 12. јануара 2006. после анализа његове крви знали да он користи "рифамицин", лек који му није прописан и који може бити фаталан, али су ћутали пуна три месеца. Енди Вилкоксон у својој студији таксативно наводи шта је све судски утврђено о улози Милошевића у босанским збивања. Издваја се: - Претресно веће је утврдило да је проглашењем суверенитета од стране СРБиХ Скупштине у одсуству делегата босанских Срба 15. октобра 1991. године, ескалирала ситуацију, али да Милошевић није био на линији са формирањем РС у одговору. У пресуди се наводи да је "Слободан Милошевић покушао да заузме опрезнији приступ". - У пресуди се наводи да је у пресретнутим разговорима са Радованом Караџићемем, "Милошевић је поставио питање да ли је паметно користити један противправни акт као одговор на други противправни акт". - У пресуди се цитира да је у сусретима са српским и босанским српским званичницима Слободан Милошевић навео да "припадници других народа и народности морају бити заштићени и да национални интерес Срба није дискриминација". - "Милошевић је инсистирао да је против злочина у Босни потребно борити се одлучно." - Претресно веће напомиње да је у приватним састанцима, Милошевић био изузетно љут на руководство босанских Срба за одбијање Венс-Овеновог плана и да је "псовао оптуженог". - Констатовано је да је "Милошевић покушао да разговара са босанским Србима и да каже да разуме њихове проблеме, али да је најважније да се оконча рат". - У пресуди се наводи да је Милошевић притискајући Караџића поставио питање да ли ће свет прихватити да босански Срби, који су представљали само трећину становништва БиХ, имају више од 50 одсто територије и охрабривао је политички договор. "Немате право на више од половине територије и не смете да отмете нешто што припада неком другом! Како можете замислити две трећине становништва да се нагурају у 30 одсто територије, док је 50 одсто премало за вас? Да ли је то хумано, да ли је фер?", говорио је Милошевић. - Ишчитао сам рад Вилкоксона и проверио детаље на које се он позива у пресуди Караџићу. Радио сам на томе заједно са супругом и могу да кажем да је Американац одлично разумео шта је судија О Го Квон рекао. Милошевић није био ни у каквом удруженом злочиначком подухвату у Босни. Напротив, све је чино да спречи рат - ово су речи адвоката Бранислава Тапушковића, пријатеља суда у процесу Милошевићу. Угледно име наше адвокатуре тврди да ова пресуда има велики значај за Србију будући да Хашки суд пише историју ових простора са краја 20. века. - Прво држава, Министарство правде и Канцеларија за сарадњу са Хагом морају да се дохвате чињеница из пресуде и да их презентују и нашој јавности и у свим будућим разговорима о овом времену са међународним чиниоцима - наставља Тапушковић. - Не смемо ни као држава ни као грађани да пристанемо на кривицу без кривице. Има много чињеница из пресуда Хашког суда које доводе у питање "освештане" лажи о Среберници, наводној опсади Сарајева, а све то је остало непримећено захваљујући инертности наше стручне јавности, али и "мудрих пресуда из Хага" у којима је "пресуђена" истина о српској улози у рату вешто сакривена. Тимови људи треба да се направе да саберу све ове ствари. Адокат Тапушковић на крају инсистира на доказаној чињеници у пороцесу Милошевићу да је једини удружени злочиначки подухват у минулим ратовима на Балкану постојао у планирању хрватске акције "Олуја". - Питер Галбрајт је притиснут чињеницама признао током сведочења код Милошевића да је био на Брионима са Туђманом и генералима када је "Олуја" планирана. Знао је када ће почети и какве су јој размере и циљеви. То је све утврђено још 2003, али је то неко у Србији "заборавио". Извор: Вечерње новости
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.